Vučić 147 puta zastupljeniji u medijima od Đilasa

Ipak, ovo predstavlja očekivani ishod celokupnog izbornog procesa, koji je bio obeležen brojnim manjkavostima, nepravilnostima i kontroverzama koje su značajno uticale na izborne rezultate, kao i odluke većeg dela opozicije da izbore bojkotuje.

Ovakav rezultat predstavlja i očigledan neuspeh posredničke misije Evropskog parlamenta, pod čijim pokroviteljstvom je vođen dijalog o izbornim uslovima između stranaka vlasti i opozicije, navodi se u studiji „Izbori u Srbiji 2020 – urušenje poverenja u demokratski proces“, u izdanju beogradske kancelarije nemačke Fondacije Fridrih Ebert i Centra savremene politike. Ova publikacija deo je serijala „Demokratija i ljudska prava“.

Što se tiče izveštavanja medija tokom vanrednog stanja u Srbiji, koje je trajalo od 15.marta do 6. maja, autori napominju da „iako se moglo očekivati da će vlast imati prednost u odnosu na opoziciju zbog prirode krize sa kojom se država suočila, nesrazmera je svakako bila ogromna“.

U tom kontekstu, citira se monitoring Biroa za društvena istraživanja, koji je pokazao da je između 16. marta i 30. aprila predsednik Srbije Aleksandar Vučić u centralnim informacionim emisijama televizija sa nacionalnom frekvencijom i kablovske televizije N1 imao 18 sati 14 minuta i 42 sekunde vremena, dok je najzastupljeniji opozicioni akter, predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, imao je sedam minuta i 26 sekundi. To znači da je Vučić u odnosu na prvog opozicionog političara, u ovom slučaju Đilasa, bio zastupljeniji 147 puta.

U segmentu koji se odnosi na medijsku situaciju uoči junskog glasanja, autori studije citiraju rezultate monitoringa Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) prema kojima su tokom perioda izborne kampanje, stranke na vlasti bile ubedljivo najzastupljenije u programima televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Kako se ukazuje, tokom prvog dela kampanje, od 4. do 16. marta, stranke na vlasti imale su zastupljenost od čak 91 odsto vremena u programima televizija sa nacionalnom pokrivenošću. Ovaj procenat je opao u drugom delu kampanje, ali je neravnoteža i dalje ostala – od 12. do 24. maja procenat vremena posvećen vladajućim strankama bio je 60 odsto, a od 25. maja do 14. juna 58 odsto.

Ravnoteža je napravljena u korist stranaka koje su učestvovale na izborima, koje su u poslednjem periodu (25. maj – 14. jun) imale 38 odsto vremena, dok su stranke u bojkotu imale svega četiri odsto vremena na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću.

Monitoring CRTA pokazao je, takođe, da se o strankama na vlasti izveštavalo pretežno neutralno, dok se o strankama opozicije u bojkotu izveštavalo pretežno negativno.

Kako se ističe, najzastupljeniji pojedinačni akter u medijima sa nacionalnom frekvencijom toku kampanje bio je predsednik Srbije.

„Vučić nije bio kandidat na ovim izborima, ali nema nikakve sumnje da je cilj vladajuće stranke bio da politički kapitalizuje njegovu ličnu popularnost“, zaključuje se u studiji.

Onemogućena kontrola izvršne vlasti

U studiji se kao kontroverza navodi činjenica da je Vučić, kao predsednik države, najavljivao uvođenje i ukidanje mnogih zdravstvenih i ekonomskih mera, iako je ove mere formalno donosila Vlada.

Takođe, napominje se da se Narodna skupština se nije sastala punih 44 dana od uvođenja vanrednog stanja, „što je onemogućilo kontrolu izvršne vlasti i priliku da se čuju kritički glasovi“.