Zakon na čekanju, a iz EU stižu novi standardi

Nova Direktiva o autorskim pravima Evropske unije izazvala je brojne polemike u državama članicama, a posle raznih kritika, usvojena je krajem marta ove godine.

Vlasti u Srbiji pokušale su da se pohvale napretkom, te je Vlada Srbije početkom februara ove godine, pre konačne odluke Saveta ministara EU o novoj direktivi, odobrila predlog Nacrta izmena i dopuna Zakona o autorskim i srodnim pravima na kome se radilo nekoliko godina unazad i koji je EU odobrila po ranijim standardima.

Zainteresovane strane za primenu ovog dokumenta u domaćoj javnosti podelile su se na one koji kritikuju Vladu jer je usvojila dokument dok još radna grupa, koju je ista ta vlada sačinila, nije završila zasedanje i uputila svoj predlog zakona, i s druge strane na one koji su pohvalili novi pravni akt.

Advokat Dragan Milić, stručnjak za autorsko i medijsko pravo, objasnio je za Danas da se tekst izmena i dopuna koji je dostavljen Narodnoj skupštini uglavnom tiče usklađivanja našeg zakona sa sedam ranije donetih Direktiva EU, koje direktno ili indirektno regulišu pitanja autorskih prava.

– S obzirom da Evropska unija, kao i zemlje koje pretenduju da postanu njene članice, teže unifikaciji i standardizaciji propisa, u tom cilju su predložene izmene i dopune našeg zakona. Promene su uglavnom iz domena baza podataka, srodnih prava i kolektivnog ostvarivanja istih. Važno je napomenuti da je i pitanje ostvarivanja individualnih autorskih prava pred sudom izmenjeno u smislu propisivanja novih pravila oko privremene mere, kao i novih zahteva koje autorima i nosiocima prava stoje na raspolaganju, naveo je Milić. On dodaje i da je ipak, nova Direktiva EU ostala izvan ovih izmena i dopuna, jer je izglasana na Savetu ministara EU tek sredinom aprila, a počinje da se primenjuje tek za dve godine, odnosno 2021.

– Tako da je još mnogo posla, kako pred Evropskom komisijom, tako i pred svim članicama EU da izvrše pripreme za unošenje novih pravila u svoja nacionalna zakonodavstva, istakao je Milić.

On je dodao da „sukob“ različitih strana oko ovog pitanja, odnosno mimoilaženje u stavovima postoji i na nivou cele Evrope pa nije neuobičajeno što do toga dolazi kod nas.

– Važno je razumeti da je u pitanja zaštite autorskih prava uključeno više interesnih grupa, tako da je kompromis i zadovoljstvo svih subjekata u prometu prava na autorskim delima teško moguć. Tačno je da je predlog zakona o izmenama i dopunama sačinjen mimo konsultacija Radne grupe, odnosno dostavljen Skupštini usred zasedanja Radne grupe na izradi potpuno novog teksta Zakona o autorskim i srodnim pravima, istakao je Milić. On ne veruje da će ni standardi EU uspeti da pomire sva mišljenja, jer se i na nivou Evrope vode žestoke rasprave o ovim pitanjima.

Među onima koji se spore po ovom pitanju u Srbiji su, s jedne strane, Sokoj i Udruženje poslodavaca Srbije koji su kritikovali usvajanje predloga zakona mimo radne grupe za izradu istog, i sa druge strane Organizacija proizvođača fonograma Srbije (OFPS) i Unija diskografa Srbije (UDS).

Ispred OFPS za Danas je ovo komentarisao Nikola Vilotić, objašnjavajući da se nada da će Narodna skupština što pre usvojiti ovaj zakon, a da je javna rasprava o njemu sprovedena još krajem 2013. godine.

– Nakon toga, ministarstva i zakonodavni odbor Vlade Srbije i Evropska komisija dali su pozitivna mišljenja o ovom zakonu, te je Vlada Republike Srbije 7. februara ove godine usvojila Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima. Tokom ovog perioda i Privredna komora Srbije se u nekoliko navrata obraćala Vladi Republike Srbije sa inicijativom za usvajanje ovih izmena zakona. Upravo iz razloga što je ovaj zakon u proceduri još od 2013. godine, što je sprovedena javna rasprava u kojoj su učestvovale i OFPS i UDS i Sokoj i PI i na kojoj su sve zainteresovane strane mogle da daju konstruktivne sugestije, što su ministarstva i zakonodavni odbor Vlade Srbije i Evropska komisija dali pozitivna mišljenja o ovom zakonu, kao i to što će, nakon usvajanja ovog predloga, Zakon o autorskom i srodnim pravima biti usklađen sa čak 8 od 10 direktiva, OFPS i UDS su podržale usvajanje Predloga Zakona o autorskom i srodnim pravima, objasnio je on.

Vilotić je naglasio i da, po saznanjima UDS i OFPS, Sokoj i Unija poslodavaca Srbije nisu kritikovale sam tekst Predloga zakona već se njihove primedbe Sokoja i Unije poslodavaca Srbije odnose na to što je u decembru 2018. godine formirana Radna grupa zadužena za izradu teksta potpuno novog Zakona o autorskom i srodnim pravima, te su smatrali da zbog toga ne treba u ovom momentu usvajati izmene zakona iako su one u proceduri već više od pet godina.

Vilotić zaključuje da se sa usvajanjem zakona koji je već u proceduri ne treba čekati, kao i da to nije prepreka da se počne rad na novom dokumentu koji bi pratio najnoviju Direktivu EU.

Sa predstavnicima UPS i Sokoja nismo uspeli da stupimo u kontakt kako bi se razjasnio njihov stav o pravnoj regulativi ove oblasti.

Zaštita prava glumaca

Nikola Vilotić ispred OFPS smatra da se predloženim izmenama Zakona o autorskom i srodnim pravima uvode mnoga pozitivna rešenja. „Prvo, povećava se transparentnost rada kolektivnih organizacija. Drugo, glumci-interpretatori dobijaju mogućnost da štite svoja prava i da osnuju kolektivnu organizaciju, za razliku od dosadašnje jedine zakonom predviđene mogućnosti da na individualan način ostvaruju svoja prava. Treće, dolazi do razdvajanja naplate naknade za autore, s jedne strane, i interpretatore i proizvođače fonograma, s druge strane kako je inače predviđeno međunarodnim konvencijama. Četvrto, usvajanjem ovog zakona, kao što smo rekli, Zakon o autorskom i srodnim pravima biće usklađen sa čak 8 od 10 evropskih direktiva. I peto, izuzetno bitna činjenica je da se produžava zaštita imovinskih prava interpretatora i proizvođača fonograma sa 50 na 70 godina“, naveo je on.

Milić: Sukob interesnih grupa ostaje

Advokat Dragan Milić podseća da će uvek postojati sporenja oko novih zakonskih rešenja u zavisnosti od različitih interesa.

„Koliko je samo kritikovana Copyright direktiva, kako od strane običnih korisnika i internet aktivista, tako i od velikih hosting platformi poput Google-a i Facebook-a. Jedna interesna grupa će uvek težiti tome da naknada autorima ili proizvođačima fonograma bude niža odnosno sadržaj dostupniji, po mogućstvu besplatan, dok će se drugi boriti za što sveobuhvatnije licenciranje sadržaja, što više naknade za korišćenje, odnosno za efikasniju naplatu i smanjivanje troškova agencija za kolektivno ostvarivanje prava“, zaključio je Milić.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.