Foto: FoNet/Zoran MrđaBrisanje konkretnih mera za praćenje primene zakona iz novog nacrta Akcionog plana za Poglavlje 23 sporno je iz ugla organizacija civilnog sektora, dok posebno problematično ostaje to što se ovim dokumentom menjaju zakoni kako bi se uskladili sa izmenama Ustava Srbije koje još uvek nisu ni usvojene.
To je istaknuto na jučerašnjoj sednici povodom prvog nacrta revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23.
– Većina organizacija civilnog društva je imala primedbe na samu brzinu donošenja izmena Akcionog plana za Poglavlje 23, zabrinjava to što je veliki broj mera brisan a iz same argumentacije se ne vidi zbog čega je to urađeno. Od brisanja mera za praćenje primena Zakonika o krivičnom postupku, do aktivnosti vezanih za Nacionalnu strategiju za unapređenje prava žrtava i svedoka, ostavlja se malo prostora civilnom društvu da govori o konkretnom sprovođenju zakona i politika iz Poglavlja 23, naglasio je Milan Antonijević, koordinator radne grupe Nacionalnog konventa za Poglavlje 23.
On je podsetio da su brojne komentare o brisanju pojedinih mera davale sve organizacije civilnog društva, CEPRIS, Jukom, Transparentnost, Alumni klub, udruženja sudija i tužilaca, kao i Fond za humanitarno pravo.
– Kada govorimo o vrednostima, najoštećeniji je deo akcionog plana koji se tiče ratnih zločina. To govori o zaokretu u odnosu na ono što smo obećali, upozorio je Antonijević.
Revidirani Akcioni plan bavi se merama sprovođenja zakona u skladu sa načelima Evropske unije, ali i propisuje kako će se zakoni usklađivati sa predloženim izmenama Ustava Srbije. Upravo ovo je sporno za organizacije civilnog društva koje su analizirale Akcioni plan, jer predložene izmene Ustava još uvek nisu usvojene pred Narodnom skupštinom, brojni propusti na koje je civilni sektor ukazivao nisu ispravljeni, te smatraju da je prioritetno odlučiti o tome, pa tek onda zakone usklađivati sa Ustavom.
Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima za pristupanje EU, pak, podseća da su izmene Ustava upućene skupštini kao zakonodavnoj vlasti i da je to sada posebna tema u kojom se ova radna grupa i predstavnici Vlade kao izvršne vlasti ne mogu više baviti.
– Izmena Ustava je sada u rukama Skupštine Srbije, a ne onih koji su napravili taj dokument i za to dobili mišljenje Venecijanske komisije. Usmeravam priču na reviziju Akcionog plana, rekla je Miščević.
Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, na to je odgovorila da ima utisak da Miščević „brani neodbranjivo“ i naglasila da cilj okupljanja radne grupe NKEU jeste da „napravimo jedan pristojan Ustav“, da je akcioni plan dokument koji se naslanja na to, i da u tome moraju biti uključeni svi segmenti vlasti i društva.
Uvodnu reč dala je i Majda Kršikapa, zamenica direktora Pravosudne akademije, kao predstavnica Ministarstva pravde.
Odsustvo Backovića (ne)opravdano
Na zvanično objašnjenje da pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović nije mogao da prisustvuje sednici zbog posete austrijskog ministra pravde, Milan Antonijević je naglasio da se nada da će ubuduće Ministarstvo pravde pokazati više posvećenosti saradnji. „S obzirom da tokom 2018. godine ni na jednom zasedanju nismo imali Čedomira Backovića kao nekoga ko bi trebalo da sedi sa nama, to je jedan signal koji čitamo kao nespremnost države da se ozbiljno govori o ovim pitanjima. Nadam se da će se to promeniti“, istakao je Antonijević.
Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
