Žao nam je, operateri će još dugo biti zauzeti

Uspostavljanje nacionalnog SOS telefona od samog početka prate brojne kontroverze. Ministarstvo je krajem prošle godine dva puta upućivalo javni poziv organizacijama za pružanje ove usluge, u oktobru pa u novembru, koje je oba puta moralo da povuče i to na zahtev Autonomnog ženskog centra. Bilo je naime nejasno na osnovu kog zakona su raspisani konkursi, po Zakonu o javnim nabavkama ili Uredbi o finansiranju udruženja. Prepreku je stvarao i zahtev za posedovanje licence, koju nijedno udruženje u tom momentu nije imalo, verovatno iz razloga što se nije znalo po kom pravilniku se odvija postupak licenciranja. Ove pravne zavrzlame nisu tada bile u fokusu resornog ministra Zorana Đorđevića, koji je istog meseca, na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, sa Gradom Beogradom i Telekomom potpisao Memorandum o saradnji na uspostavljanju SOS telefona. Tada je dogovoreno da će se linija 0800/222003, za koju će se izdvojiti 30 miliona dinara, otvoriti 2018, da će biti u funkciji 24 sata, sedam dana u nedelji, a da će sedište pružalaca ovih usluga biti u Palati Beograd. Pozivom na ovaj broj, uzgred, dobija se automat koji kaže „Žao nam je, svi operateri su trenutno zauzeti“. Ostalo je samo da Ministarstvo za rad pogodi odgovarajuće zakone i uslove za predstojeći javni poziv i da udruženja pribave tu licencu.

U međuvremenu, baš u vreme potpisivanja pomenutog memoranduma, licencu je dobila i prva organizacija – Savetovalište protiv nasilja u porodici, čija je koordinatorka Vesna Stanojević, inače kandidatkinja za odbornicu SNS na poslednjim izborima, da bi u martu ove godine potrebnu dozvolu obezbedila i Mreža SOS Vojvodina i Udruženje Romkinja „Osvit“.

Ali, po kom pravilniku?

– Licenciranje je postupak koji je definisan Zakonom o socijalnoj zaštiti, Pravilnikom o licenciranju organizacija socijalne zaštite, a uslovi za dobijanje licence su sadržani u Zakonu o socijalnoj zaštiti, Pravilniku o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite (zajednički strukturalni i funkcionalni standardi) i Pravilniku o bližim uslovima i standardima za pružanje usluge SOS telefona za žene sa iskustvom nasilja – jasno je odgovorilo Ministarstvo našem listu.

Ovaj poslednji pravilnik, međutim, kako ističe Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra, „ne sadrži uslove za nacionalni SOS telefon“, već se on odnosi „isključivo na dobijanje licence za običan SOS telefon“, dok Zakon o socijalnoj zaštiti takođe ne prepoznaje „nacionalni SOS telefon“ kao uslugu, već samo SOS telefon.

Iako Pravilnik u članu 2 definiše „nacionalnu SOS liniju“ kao besplatnu telefonsku liniju koja „pokriva teritoriju cele zemlje i operativna je 24 časa 365 dana u godini, radi pružanja pomoći, konsultacija i podrške u poverljivoj formi i uz poštovanje anonimnosti ženama – žrtvama svih oblika rodno zasnovanog nasilja (…) a može da funkcioniše povezano i u saradnji sa mrežama lokalnih SOS telefona i drugih usluga za žrtve rodno zasnovanog nasilja“, svi ostali članovi Pravilnika regulišu uslove za običan SOS telefon. Tako se u delu koji se odnosi na radno vreme i dostupnost navodi da „pružalac usluge definiše radno vreme u zavisnosti od raspoloživih ljudskih, tehničkih i finansijskih resursa i programskog usmerenja usluge, a minimalno tri sata dnevno, najmanje pet dana u nedelji“.

– Nacionalni SOS je dostupan 24 sata svih 365 dana – ne može pružalac da definiše drugo vreme – naglašava Ignjatović.

U Pravilniku se takođe kaže da korisnica SOS linije dobija uslugu „bez naknade za rad konsultanta i drugog osoblja“, što se može tumačiti tako da korisnica ne plaća konsultante, ali da plaća poziv. Besplatan SOS, smatra Ignjatović, treba da znači da je i poziv besplatan kako sa fiksnog tako i iz svih mobilnih mreža.

Zanimljiv je i deo koji definiše potrebne kvalifikacije osoblja, budući da saradnici na SOS telefonu moraju imati „završen odgovarajući akreditovani osnovni program obuke za obavljanje poslova konsultanta na SOS telefonu za rad sa žrtvama svih oblika nasilja nad ženama“ – koji ne postoji.

– Još uvek nema akreditovanog programa obuke za obavljanje poslova konsultanta na SOS telefonu, što bi značilo da organizacije koje su dobile licencu ne ispunjavaju uslove, ali bi možda mogle dobiti privremenu licencu – kaže Ignjatović.

S druge strane, direktorka Savetovališta Vesna Stanojević kaže za Danas da je njeno udruženje dobilo licencu, ali da to nema veze sa nacionalnim SOS telefonom.

– To apsolutno nema nikakve veze sa nacionalnim telefonom. Mi imamo svoju liniju, za koju smo dobili licencu, ali smo licencirani i za druge poslove, ne samo za SOS, već i za rad u sigurnoj kući i ostale aktivnosti – kaže Stanojević.

Pa ipak, na spisku licenciranih organizacija, koji se nalazi na sajtu Ministarstva, uz ime udruženja precizira se i tip usluge, a to je „nacionalni SOS telefon“.

Zbog svih ovih nejasnoća, mada ih ima još, AŽC je pre mesec dana zatražio od Ministarstva da razmotri povlačenje dodeljenih licenci dok se ne donese „jasno tumačenje koje je standarde potrebno ispuniti za dobijanje ove licence“, smatrajući da se usled nedorečenosti propisa stvaraju uslovi za nameštanje konkursa.

U odgovoru koji su dobili iz Ministarstva kaže se da su tri pomenute organizacije dobile licencu za pružanje usluge „nacionalni SOS telefon“ jer su „u postupku licenciranja pružili dokaze da mogu da obezbede besplatnu telefonsku liniju“ svakodnevno 24 sata na teritoriji cele Srbije.

– NJihov odgovor je kao da daju licencu za domski smeštaj za stare objektu koji nema toalet, jer je pružalac dokazao da može da napravi toalet jednom, a do tada može i bez toaleta – kaže direktorka AŽC Bobana Macanović.

Novi postupak javne nabavke, kako nas obaveštava Ministarstvo, očekuje se u prvoj polovini maja meseca (mada ova nabavka nije navedena u planu javnih nabavki za 2018. godinu). Kako će se prevazići administrativne peripetije i da li će se dobijene licence povući, ostaje da se vidi. Po svemu sudeći, operateri će još dugo biti zauzeti, svakako i isključivo na štetu žena koje svakodnevno trpe nasilje.

Kuburović: Zakon o sprečavanju nasilja ispunio cilj

Beograd – Ministarka pravde Nela Kuburović ocenila je da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici tokom dosadašnje primene ispunio osnovni cilj uspostavljanja multisektorske saradnje i dobre koordinacije policije, tužilaštva i sudova. Navodeći da će 1. juna biti obeležena godina od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, ministarka je za Radio-televiziju Srbije ocenila da taj akt ima preventivnu funkciju s obzirom da je danas razmotreno više od 30.000 slučajeva nasilja u porodici i da je izrečeno više od 12.000 hitnih mera. D. D.

Tripić: Kuburović da se izvini žrtvama nasilja

Tamara Tripić, potpredsednica Demokratske stranke, izjavila je da je „sramna izjava ministarke Kuburović da je ispunjen cilj Zakona o sprečavanju nasilja u porodici postizanjem multisektorske saradnje.“ ??“Zakon nije donet da bi ministarstva vežbala kako da međusobno sarađuju, već da se stane na put nasilju. Podsećam, samo u ova četiri meseca ubijeno je više od 16 žena i poslednji je trenutak da se država alarmira i utvrdi uzroke i eventualne posledice nečinjenja ili neadekvatnog činjenja njenih predstavnika“, upozorila je Tripić i pozvala ministarku da se javno izvini svim žrtvama nasilja. D. D.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.