Zašto je Služba 112 mrtvo slovo na papiru?

Zašto taj sistem i dalje ne funkcioniše i ko je u nizu nadležnih organa i institucija zakazao, za javnost nema odgovora, a još nije zabeleženo da je neko iz tog lanca i odgovarao pred zakonom zbog odsustva reakcije u kriznim situacijama, iako je i ta odgovornost zakonski predviđena.

– U ovom trenutku ne može se jasno utvrditi ko je zakazao u tom lancu i zašto konkretni sistem upozoravanja građana ne funkcioniše. S jedne strane, Vlada Republike Srbije je dužna da podzakonskim i zakonskim aktima obezbedi adekvatno funkcionisanje službe, a Ministarstvo unutrašnjih poslova je dužno da iskontroliše da li subjekti za zaštitu i spašavanje rade svoj posao, kaže za Danas Damjan Mileusnić, istraživač organizacije Partneri za demokratske promene Srbije, koja je od MUP-a i tražila odgovore na pitanja vezana za ovaj sistem.

Iz odgovora koje su dobili, saznaje se da Služba 112 ni jedan jedini put do sada nije korišćena, ali ne i zbog čega je to tako i ko je odgovoran.

– Mi imamo jedan vrlo koristan sistem, u skladu sa evropskim standardima, koji je opisan u zakonu iz 2018, i on se ne koristi. Mi nemamo nikakvo objašnjenje od nadležnih zašto je to tako. Zakonom iz 2018. o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, predviđeno je da MUP, tj Nacionalni centar 112 šalje SMS upozorenja građanima, bilo u slučajevima zemljotresa, poplava, klizišta, požara, zagađenja vazduha i vode, bilo kakvih opasnosti po zdravlje, život ili imovinu za građane Srbije. To je odavno trebalo da počne da bude primenjivano. No, čak je i zakon o vanrednim situacijama iz 2012. takođe predviđeno SMS upozoravanje građana, što znači da se skoro 10 godina sistem, koji bukvalno spasava živote, zdravlje i imovinu građana, uopte ne koristi, objašnjava za Danas advokatica i medijatorka Nina Nicović, koja se tom tematikom bavi.

Ona na primeru dva nedavna zemljotresa, koja su Srbiju pogodila u razmaku od dva dana, objašnjava kako bi sistem trebalo da funkcioniše.

– U slučaju zemljotresa, morao bi Seizmološki zavod da obavesti Službu 112, Nacionalni centar, koji onda šalje zahteve mobilnim operaterima da proslede besplatne poruke svim građanima u zonama ugroženosti, ko god se u toj zoni našao. U poslednjem slučaju zemljotresa u Mladenovcu, pa onda Kragujevcu, koji se osetio čak i u Beogradu, ta poruka bi trebalo da sadrži informacije o tome šta se desilo, šta možete da uradite da biste smanjili opasnost za sebe i šta nadležni rade da bi smanjili problem. To je sistem koji imaju sve evropske zemlje, veoma dobra praksa postoji u Holandiji, koja je u stalnom riziku od poplava. Grčka, koja je u riziku od požara, stalno je slala poruke čak i našim turistima, u kojima savetuje da se čuvaju odrđenih lokacija, šta treba da rade ako se slučajno nađu u toj situaciji. SMS upozorenja se koristio čak i za Kovid situacije, kada je bilo naglih porasta zaraženih, da se ljudi podsete da su na snazi određene mere i slično, navodi Nicović i pojašnjava da SMS upozorenje stiže nezavisno da li vam je uključen internet ili lokacija na mobilnom telefonu, jer mobilni operater ima tu mogućnost, a moguće je čak primati poruke i kada telefon nema domet mreže, kao za hitne pozive.

Vlada Srbije, osim što detaljno uređuje način funkcionisanja sistema, obavezna je i da imenuje sve državne subjekte koji treba da budu uključeni u sistem i dostavljaju informacije Centru. S druge strane, zakon predviđa da je MUP u obavezi da vrši inspekcijski nadzor i kontroliše da li se sve što je pravno uređeno i sprovodi.

– Vlada jeste 2019. imenovala sve državne organe, institucije, ustanove domove zdravlje i slično, njih 244 koji su upravo ključni za zaštitu i spasavanje. Istovremeno, Vlada je nadležna da podzakonskim aktima uredi proceduru i reguliše način na koji će se Sistem 112 hraniti informacijama koje stižu od tih subjekata, navodi Nicović.

Ona dodaje da i u slučaju da podzakonska akta nisu doneta, iako je zakonski rok za to odavno istekao, postoji jasna zakonska definicija koja kaže da se u tom slučaju koriste akta vezana za prethodni zakon, koji postoji od 2012.. S toga ne vidi u tome razlog i opravdanje za to što se sistem ne primenjuje.

– Moguće da sistem još nije u funkciji jer u budžetu Republike uopšte nisu ni predviđena sredstva da on profunkcioniše. Ili su izdvojena sredstva koja nisu dovoljna, ili je novac opredeljen, a sistem nije proradio iz drugih razloga. Postoji mogućnost da svi određeni subjekti nisu još telekomunikaciono i informaciono uvezani u sistem, za šta je odgovoran MUP.  Problem je što je sve ovo nabrojano kažnjivo po Zakonu o smanjenju rizika od katastrofe u vanrednim situacijama. Sva lica i institucije koje su odgovorne za ove razloge su prekršajno odgovorni, ali i krivično, zasebno i nezavisno od tog zakona, ako je došlo do gubitka života ili većeg uništavanja imovine, kaže Nicović ali i dodaje da do sada još nismo videli da je iko odgovarao, primera radi, za gubitke tokom poplava.

Ni građani ne znaju

– Čija god da je odgovornost, vrtimo se u krug, a sistem i dalje ne funkcioniše. Štaviše, niko od građana ne zna da postoji Služba 112 i da je ona zamenila sve postojeće službe. Da i stari brojevi za vatrogasce, hitnu pomoć, policiju, iako i dalje u opticaju, ne bi smeli više da postoje već bi trebalo da budu integrisani u sistem 112, kaže Nicović.

Prelević: Građani nisu spremni da se bore za svoje zdravlje

Advokat Božo Prelević ovaj problem posmatra sa šireg aspekta i smatra da u Srbiji mnogo toga nije uređeno, pa ne vidi razlog ni zašto bi ovaj sistem funkcionisao. Rezignirano kaže i da ne vidi šta bi se drugačije dogodilo u slučajevima opasnosti i vanrednih situacija ukoliko bismo imali ovaj sistem, jer „građani nisu spremni da se bore za svoje zdravlje i zdravlje svoje dece“.

– Šta ćemo mi da radimo sa tim sistemom iako funkcioniše? Evo vazduh je zagađen, građani su upozoreni, i šta onda? To sve važi za uređene zemlje, neki zakon je tako prepisan. Ali, šta sa tim da radimo ovde, da upozoravamo građane koji neće da se vakcinišu, kojima ne smeta zagađen vazduh i kojima odgovara zidanje na vodoizvorištu? Ne znam na šta biste ih upozorili. Imali smo paljenje u Vinči, i kada je deponija gorela, sve vreme smo imali obaveštavanje o požarima u inostranstvu a ne o trovanju u Beogradu. Dobro je upozoriti da taj sistem ne funkcioniše, ali nama ne funkcionišu ni mediji, koji su osnovno sredstvo upozoravanja. Nemate tu vrstu slobode medija, recimo na Pinku nikad nisam čuo da je vazduh zagađen, a to im je zakonska obaveza da informišu. Kada smo imali aferu sa aflatoksinom, samo su promenjeni parametri. To jednostavno ne funkcioniše, ne zato što ne funkcioniše zakon, nego građani nisu spremni da se bore za zdravlje svoje dece. Sistem za upozoravanje može da važi samo za ljude kojima je stalo do zdravlja, a ja ovde ne vidim mnogo takvih ljudi, ili se oni ne bune. Ja bih voleo da ljudi ovde kažu:  zdravlje naše dece je najvrednije i sada ćemo da izađemo na ulice. Ali ako oni neće da imaju neku reakciju, nema veze što ćete da ih upozoravate, smatra Prelević.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.