Vladika Grigorije: Čovek kome narod veruje

Koliko god njegove reči zvučale razumno, da treba da se borimo za čist vazduh i životnu sredinu, protiv nasilja nad ženama i nasilja uopšte i da u krajnjoj liniji treba da mislimo i delamo kao slobodni ljudi, to će državnoj vrhuški i njihovim medijskim glasnogovornicima zvučati kao poziv na ubistvo, rušenje države, izdaju… Jednom rečju, diseldorfski i nemački vladika je za protivnike režima – avet.

Nije teško odgonetnuti zbog čega. Sve što ne valja u „truloj“ državi Srbiji, a što vlast pokušava da predstavi kao „neviđen uspeh“, Grigorije sa preciznošću, jasnim i razumljivim jezikom – secira.

Tako je nedavno izjavio da je „celim bićem uz ekološke proteste, dolazi oluja, ne vidite, ali je osećate“ podržavajući građane koji protestuju zbog svega što preti već devastiranoj životnoj sredini, smrdljivom i kancerogenom vazduhu koji udišemo i verovatnoći da će situacija biti još gora.

Kad god je vladika podržao proteste naroda, javljali su se podržavaoci lika i dela predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji odlučuje o sudbini svih nas, nazivajući Grigorija najpogrdnijim imenima.

Najdalje je otišao zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, koji je čak i tužio vladiku zbog „podstrekivanja za ubistvo“. Jer je episkop, nakon građanskih protesta u julu 2020. demantujući da je njihov organizator, u šaljivom tonu rekao „Da sam ja organizator protesta u Beogradu, Goran Vesić jutros ne bi mogao da daje izjave“. Grigorije je pojasnio da je šaljivo želeo da kaže da je on organizovao protest, već bi bio na vlasti, a da bi Vesić bio na njegovoj strani, jer je majstor za te stvari – da pređe kod onog ko je na vlasti.

Episkop diseldorfski je u više navrata demantovao navode da ima nameru da se kandiduje na izborima. U tom smislu, politika ga ne interesuje.

Čemu onda toliki strah, i angažovanje takve mašinerije kako bi se ugledni vladika diskreditovao u javnosti? Na stranu crnogorski scenario, u kom su crkvene litije odigrale ključnu ulogu u smeni autokratskog režima Mila Đukanovića, čini se da su kod nas po sredi neke druge stvari.

Vladika Grigorije je iskren, otvoren, hrabar, pravdoljubiv, borac za svakog čoveka pojedinačno i društva u celini. On je neko kome narod veruje. Bilo je pokušaja diskreditovanja njegovog lika i dela, ali svi su završili na smetlištu istorije – kao laž. Koliko god se trudili, Grigoriju ne mogu naći mrlju.

Upravo takvi, časni i pošteni, nepokolebljivi borci za istinu, najveća su pretnja aktuelnoj vlasti ogrezloj u laž, korupciji, nepotizmu i koristoljublju. Stoga ne čude napadi na vladiku, ali ostaje pitanje koje su njegove namere. Reči koje odlaze u etar su jedno, dela nešto drugo.

Grigorije je prošle godine najavio da će okupiti oko 300 intelektualaca koji će se boriti za dobrobit Srbije, a na koji način i dokle se sa tim stiglo, ostaje da vidimo.

Vladika Grigorije rođen je 17. decembra 1967. godine u Varešu, BiH. Srednju bogoslovsku školu je završio je 1988. godine u Beogradu, nakon čega upisuje Bogoslovski fakultet i potom 1989. odlazi na odsluženje vojnog roka u Zagreb.

Zamonašen je u manastiru Ostrog 1992. godine, odakle odlazi sa episkopom Atanasijem (Jevtićem) u manastir Tvrdoš kod Trebinja. Tvrdoški iguman postaje 1996, arhimandrit godinu dana kasnije. Bogoslovski fakultet je završio 1994. godine i od 1995. do 1997. bio je na postdiplomskim studijama u Atini. Bivši je episkop zahumsko-hercegovački i primorski (1999-2018), kao najmlađi episkop u SPC.

Napisao je nekoliko knjiga, od kojih su pažnju javnosti najviše privukle „Preko praga“ i „Gledajmo se u oči“. Uz mnoštvo autobiografskih detalja, posebno u vezi sa majkom jer je kao dete rano ostao bez oca, piše o ljubavi, ravnopravnosti i jednakosti polova, i ljudi uopšte, te ne čudi što je jedini od episkopa javno dao podršku pokretu #NisamPrijavila, u kojem je više hiljada žena nedavno na Tviteru iznelo svoja traumatična iskustva o nasilju i zlostavljanju.