foto (BETAPHOTO/BRANISLAV BOŽIĆ/MO)“Neprestano su mi u glavi Gornje Nedeljice, shvatam da se ustvari tu lomi stvar – ili ćemo biti ljudi ili neljudi”, poručio je vladika Grigotije na 36. tribini “Nije filozofski ćutati” pod nazivom “Od zagađenja do uništenja – čovek, priroda i odgovornost”
On je objasnio da je čoveku dato pravo da svemu živome da ime i da ga tako učini postojanim i smislenim.
“Čoveku je data sloboda, ljubav ali i odgovornost za svet i sve što diše i kreće se a to je sve”, kaže Grigorije.
Vladika dodaje da je problem kada se ta sloboda zloupotrebi.
“Čovek i Bog imaju savez, a kad se prekida savez čovek gubi. Zloupotrebom slobode čovek gubi zemlju”, napominje.
On kaže da smo mi zaduženi za svet, da ga negujemo i preobrazimo u hranu kao što su hleb i vino.
Objasnio je i šta znači teologija mesta – to znači da se svaki brežuljak ispoštuje, da se ništa bagerima ne ravna već da se prilagodi prirodnom izgledu, te da je to pravi pristup arhitekturi.
“Čovek je biće koje je pozvano na velika dela u ovom svetu, ali imajući slobodu kao dar čini i velika nedela. Svest u našem narodu o prirodi. Ili ćemo biti ekolozi i ekonomisti ili nas neće biti. Sa gubitkom zemlje počenje pakao”, zaključio je Grigorije.
Alademik Vladimir Stevanović ukazao je da čovek procese biosfere uzima zdravo za gotovo, ali da je ključna karika njegovog delovanja na biosferu reciklaža.
“Priroda se smatra resursom. Danas se izvoze trupci u Kinu, što je bagatelan odnos prema prirodi. Na prvom mestu to proističe iz neznanja, na drugom iz težnje da se sve iskoristi i na kraju iz najopasnije percepcije da je sve obnovljivo”, objašnjava Stevanović.
“Nije reka samo voda, valjda postoji i neki živi svet”, kaže akademik podsećajući da je na prostoru Srbije planirano više stotina mini-hidroelektrana.
“Nije profit važniji od fotosinteze”, zaključio je on.
Novinar Jovan Memedović osvrnuo se na primer Norveške gde su ljudi u fluorescentnim prslucima prikupljali smeće. On je kazao da to ljudi rade na dobrovoljnoj bazi.
To je uporedio sa Srbijom i čovekom koji je dobrovoljno čistio i za to dobio kaznu.
On je kazao da je neophodno decu od malena učiti kako da poštuju prirodu.
“Gomila problema ide iz toga što građani ne veruju državi a država ne može da se osloni na građane jer nemaju dovoljno razvijenu svest da čuvaju svoju zemlju”, ukazuje Memedović.
Na pitanje koje je postavio Rio Tintu kako će iskontrolisati da proces rudarenja ne bude štetan, kaže da je dobio odgovor da će oni edukovati ljude kako to da rade.
Profesor Ratko Ristić započeo je obraćanje sa izjavom izvršnog direktora Rio Tinta da treba da bude moto firme borba protiv resursnog nacionalizma.
Podsetio je da je u javnost izneta izjava da je “taj projekat mogao da upropsti više života nego što su planirali”.
“EU je asocijacija sebičnjaka koja pretenduje samo da zadrži svoje privilegije, dok se na Srbiju gleda kao na zemlju trećeg sveta”, kazao je i dodao da su mnogi iz inostranstva sa kojima je razgovarao bili zadivljeni borbom protiv projekta Jadar.
“Niko nam neće zaštiti životnu sredinu, ako mi to ne uradimo sami”, poručio je i dodao da ne smemo da podlegnemo nikakvim pritiscima, podvlačeći pritiske iz EU.
Podsetio je i da je Srbija izdala pravo na istraživanja plemenitih metala za 535.000 hektara zemlje.
Milan Ćulibrk iz NIN-a podsetio je da je pored dva miliona tona viška zabranjen izvoz pšenice i to pred žetvu, kada je cena dobra.
“Naša zemlja sve radi naopako”, kazao je Ćulibrk i napomenuo da je analiza presudna stvar, te da Rio Tinto nije pokazao za sada dobre adute zašto bi rudarenje kod nas bilo bezazleno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
