Vladika Grigorije: Moramo nekad da se odreknemo i najvažnijih stvari za trenutak 1Episkop Grigorije Foto: Wikipedia/Ašhabad

Vladika diseldorfski i cele Nemačke Grigorije izjavio je da on „nikad ne bi pošao od te stvari da li kašičica može da prenese zarazu, jer pričešće samo po sebi ne može da bude izvor zaraze“, ali je podsetio i na poruku: „Ne kušaj Gospoda svoga“.

„Ali, da li može kašičica da bude prenosnik zaraze… Ja bih svakome rekao: ‘Ne kušaj Gospoda Boga svoga’. Ne kušaj svoju veru. Ne kušaj njegovu veru u tebe. Jer ta njegova vera u tebe je potvrđena njegovim stradanjem na Krstu za tebe. I ti sada nemoj da iskušavaš svoju veru“, rekao je vladika Grigorije, gostujući preko skajpa u sinoćnoj emisiji „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ na Novoj TV, preneo je portal Sabornik.net.

„U tom smislu“, dodao je, „moj stav je jednostavan, ja sam taj tip čoveka“.

„Ako je Liturgija za nas nešto najbitnije i najsvetije na ovome svetu, a jeste, moramo nekad da se odreknemo najvažnijih i najsvetijih stvari, jer ovo neće trajati večno. Jer ako traje večno, onda je apokalipsa, onda ćemo se sresti sa Gospodom u večnosti, ali ako bude, kao što ja verujem, i kao što kaže Sveti Atanasije Veliki: ‘Oblačak je, proći će’ – onda kad naidje oblačak pametan čovek se skloni, ne izlazi na čistinu da pokisne ili da ga ubije grom…“, rekao je vladika Grigorije.

Kako je naveo, „ili služimo Liturgiju u slavi i česti ili je ne služimo za trenutak, ali ne zato što ne volimo da je služimo ili zato što ne želimo da je služimo, nego zato što na taj način pomažemo i čuvamo našeg bližnjeg“.

„I u tom smislu je meni tu sve nekako jednostavno, ali ljudi uvek vole da komplikuju i obrnu stvar“, ocenio je vladika Grigorije.

On je rekao i da je teško govoriti o nekom stavu Srpske pravoslavne ckrve o postupanju u vreme opasnosti od korona virusa, jer o tome odlučuje Sabor.

„Postoji stav Sinoda koji je dosta u nekom smislu širok, i gleda se iz ove ili one perspektive. I kao da ima nekog obostranog neshvatanja između ljudi koji gledaju s ove i s one strane ‘crkvene ograde’. Ja uvek volim da ta ograda ne postoji“, rekao je vldika Grigorije.

Kako je naveo, „uvek je govorio svojim sveštenicima i vernicima ‘nemojte nikog osudjivati, one koji su izvan Crkve, jer oni jednog dana mogu biti mi, a mi možemo biti oni'“.

„Što se tiče mog stave lično on je već poznat i ja sam ga izneo preko telefona ovde ljudima u Eparhiji, zatvorio sam sve Crkve. Ne zbog toga što se plašim vlasti već zbog toga što prosto mislim da je vlast donela ispravnu odluku u Nemačkoj. Sve što je uradila ovde vlast mi smo dužni da ispoštujemo, ali ono što je još važnije, ja se sa svim tim slažem. Dakle, ne dovodimo nikoga u opasnost“, rekao je vladika Grigorije.

„Jedino možemo da služimo kao porodice, kao kuće, da se molimo Bogu. Imamo dva manastira u kojima se neprestano služi, zato što su manastiri jedna kuća, ali i oni su zaključali vrata za ljude koji dolaze sa strane. S druge strane mi ovde živimo pod jednim krovom, ima nas 18, i možemo da budemo neka mala Crkva, ali ne možemo da skupljamo narod u Crkvu na jedno mesto“, objasnio je vladika Grigorije.

Vladika Grigorije je, povodom negativnih komentara vlasti zbog povratka naših državljana iz inostranstva, rekao da su sve zemlje imale taj problem.

„Tamo na granici Holandije doveli su devet devojaka koje su bile na skijanju u Italiji. Šta su trebali da kažu tim devojkama? Nemojte da se vraćate kući. One su bar bile na skijanju, a ovi naši mučenici su bili ovde da zarade koru hleba. To je jedna dimenzija“, rekao je vladika Grigorije.

On je rekao i da je naučio u Nemačkoj: „Ne pita se šta ovo-šta ono, već da li ti ljudi imaju pravo da se vrate? Ako imaju pravo da se vrate, onda tu nema nikakve rasprave“.

„I treća stvar koja je najbitnija, a čini mi se da je vrlo delikatna – to je koliko ljudi odavde pomažu te naše države tamo. Da li bi te države imale takav i onako slab ekonomoski opstanak da svi odavde ne pomažu i ne žale“, rekao je vladika Grigorije na Novoj TV, preneo je portal Sabornik.net.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari