Vladika Grigorije na promociji nove knjige: Ne može jedan čovek da zna sve unapred

Prepun “Kolarac”, redovi za potpisavanje knjige, koja je za nedelju dana, prema rečima izdavača, postala najtraženiji Lagunin naslov, razgovorljivost vladike Grigorije gotovo na tragu njegovog duhovnog oca pokojnog vladike Atanasija (Jevtića), sagovornici: profesor Vladeta Janković, Danijela Jelić, filolog i dugogodišnja vladikina saradnica, pisac Miljenko Jergović, Tanja Vučković iz Lagune, koji su imali samo reči pohvale za “Stranca u šumi”, iz kog je delove čitao glumac Vojin Ćetković.

Od javnih ličnosti koje su sinoć bile na “Kolarcu”, od princa-naslednika Filipa Karađorđevića do akademika Vladimira S. Kostića i brojnog sveštenstva, vladika Grigorije posebno je pozdravio samo “književnika, pesnika, borca, iako neki kažu za obojicu da su izdajnici” Momčila Trajkovića, predsednika SNV KiM. Vladika Grigorije ocenio je da razlog što je “Kolarac” pun – sedelo se i na bini, to što su “svi došli da čuju živu reč, od koje nema ničeg moćnijeg, jer su se sve audiovizuelne kombinacije pokazale kao polukomunikacija”.

– To govore i knjige koje nas uče da gledamo široko i da ne bude uskogrudi…Za mene je književnost važna zato što se bavi životom. Ona je lek. Bez kniževnosti i sveštenik je samo žrec… Književnost nam pomaže da otkrijemo da moramo da se otvorimo i slušamo, o čemu govore i mnogi primeri iz Bibilije. I Biblija je književnost… Naš glavni problen je to što jedan čovek ne može sve da zna unapred, a da ne sasluša ljude oko sebe. Koja majka, otac, profesor, predsednik.., sve zna unapred. Taj nas nikada neće čuti, mada i on treba da priča i pojasni šta ga muči. Važno je pričati o jednostavnim, opipljivim stvarima, slušati i razumeti. Time započinje drugačiji odnos, ali kod nas nema mnogo ljudi spremnih da slušaju – rekao je, između ostalog, vladika Grigorije, navodeći razgovor kao recept za komunikaciju i sa neistomišljenicima i kad su u pitanju aktuelni litijum i pretvaranje Beograda u Dubai.

Što se tiče knjige „Stranac u šumi”, ona je autorova ispovest o sedmogodišnjem monaškom iskustvu u manastirima Ostrog i Tvrdoš pre nego što je 1999. izabran za episkopa zahumsko-hercegovačkog.

Vladika Grigorije kaže da je želeo da “ispriča svoju priču o monaštvu na drugačiji način – s pogledom iznutra i jezikom 21. vijeka”.