Vladika Grigorije: Sudbina Kosova je u rukama Amerikanaca, govorio mi je patrijarh Pavle

„Pred svaki odlazak u SAD dugo sam razgovarao s našim patrijarhom Pavlom o svemu, a naročito o Kosovu. Bezbroj puta mi je u to vreme ponovio: ‘Pokušajte da popravite tamo sliku o nama’, pa bi potom dodao da je ‘sudbina Kosova u rukama tih ljudi'“, rekao je vladika Grigorije.

Patrijarh Pavle bio je, prma rečima vladike Grigorija, „uistinu crkven čovek, koji je živeo i svakim damarom osećao problem Kosova“.

„Neretko bi me podsećao na razliku između nas i političara, tojset – da su oni spremni na kompromise i da se neretko opredeljuju za politiku koja ih održava na vlasti, a da je nama, Crkvi, tj. sveštenstvu i verujućem narodu, važna pre svega Božja pravda“, naglasio je vladika.

Prisećajući se razovora u SAD 2004. i 2005. o Kosovu u Vašingtonu vladika Grigorije ističe kratak razgovor „sa izvesnim gospodinom Fridom“.

„On je tada razgovor započeo otprilike ovako: ‘Kosovo će biti nezavisno i o tome nema diskusije’. Odgovor naše delegacije na takav njegov stav bio je: ‘O tome ćete razgovarati s državom Srbijom, a mi smo ovde da razgovaramo o zaštiti ljudi, manastira i crkava'“, naveo je vladika.

Na pitanje kako tumači pojam „sekularna država“ i kakav je u Srbiji danas odnos države i crkve, vladika Grigorije ističe da je za svojih 50 godina „na našim prostorima živeo sam u najmanje tri državna sistema, u kojima je Crkva postojala na različite načine“.

„Kada iz sadašnje perspektive razmišljam o tim vremenima, mogu slobodno reći da sam najpotpuniji osećaj slobode unutar Crkve imao, paradoksalno, u vreme kada je ona bila pod pritiskom države, u vreme komunizma ili, tačnije, socijalizma. To su bile osamdesete godine“, naveo je Grigorije.

On je ocenio kako „danas imamo situaciju koja se“, po njegovom uverenju, „može nazvati zamešateljstvom u odnosima između države i Crkve“.

„Tako nam se sada u jednom trenutku učini da postoji simfonija u tom odnosu, ali već u drugom da pomenuti odnos ipak odlikuje potpuna disonanca. Takvo je, dakle, stanje kada je reč o Srbiji, ali ne treba zaboraviti ni to da SPC funkcioniše i izvan Srbije, u republikama bivše Jugoslavije, Evropi, Americi, Australiji“, rekao je vladika, ukazujući da su u tom državama „odnosi države i Crkve drukčiji“.

Vladika kaže da svi osećju da je „srž postojanja naše Crkve ipak u Srbiji, najkonkretnije u Beogradu“, jer se to stanje stvari reflektuje i crkvene velikodostojnike koji su „manje ili više udaljeni od tog našeg crkvenog i političkog centra“.

„Ako biste od mene tražili da jednom reиju izrazim svoje osećanje u vezi s današnjim odnosom države i Crkve, ta reč glasila bi – zebnja“, naglasio je vladika Grigorije u intervjuu za magazin Srpska ekonomija.