Foto: BETAPHOTO/ MILOS MISKOV (Arhiva)
Na pitanje da li su žene u crkvi podređene, kako se često može čuti, vladika Grigorije, episkop diseldorfski i cele Nemačke gostujući u „Radar Forumu” odgovorio je da, dogmatski gledano, ne postoje prepreke da žena bude svešteno lice i da je „kroz istoriju to neretko i bio slučaj”.
Konkretno, kao gost 17. epizode „Radar Foruma” kod Danice Popović, vladika Grigorije je izjavio:
– Nas koji smo dugo u crkvi, bavimo se njome i njenim učenjem, povređuje nas kad neko kaže da su žene u crkvi podređene. Dogmatski gledano, nema prepreke da žena bude sveštenik. Biti svetica je mnogo uzvišenije. U Justinijanovo vreme su preko stotinu žena bile đakoni, imale su najvišu ulogu, naime, da budu duhovnici. Kontekst je važan, i vreme – ženama su pristupale žene, jer su lakše razgovarale o problemima koji su ih mučili. S vremenom se to izgubilo, a trajalo je do 11. veka. U novijoj istoriji, imamo dvojicu svetitelja koji su od ljudi i crkve pretrpeli ogromne nepravde, Nektora Eginskog i Filareta Moskovskog, a obojica su rukopoložili neke žene za đakone, verovatno gledajući da obnove tu tradiciju. Moj je utisak da je Hristos, glava i osnivač crkve, ženu podigao na mesto koje joj niko nikad pre njega nije dodelio. Žene su njegove učenice, putuju s njim, uče od njega i podučavaju druge. Na kraju su ostale s njim pod krstom, kad su se čak i apostoli razbežali, rekao je vladika Grigorije gostujući u „Radar Forumu”.
Za verskog analitičara Vladimira Veljkovića tema statusa žena u crkvi je za pravoslavnu crkvu u celini potpuno marginalna.
– To je marginalna tema i ne vidim da će po tom pitanju u nekom narednom periodu doći do nekakvih bitnih promena koje bi mogle da obuhvate po tom pitanju pravoslavnu crkvu. Ne samo u Srbiji već u celini, kaže Veljković za Danas.
Po njegovom mišljenju vladika Grigorije je otprilike rekao ono što su neki teolozi, na marginama pravoslavne crkve, razmišljali na tu temu.
– Ali, ponavljam, ne mislim da će pravoslavna crkva u skorije vreme da se pozabavi ozbiljnije tim pitanjem, kratak i konkretan je Veljković u svom zaključku.
Istoričarka Dubravka Stojanović, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, na tu temu je na konferenciji u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji prošle godine istakla da Srpska pravoslavna crkva ima veliki uticaj na društvo, a kad je u pitanju pogled na ženska prava zapaža se jedna vrsta narativa koji je neophodno promeniti, jer se crkva evidentno protivi segmetima koji se tiču rodne ravnopravnosti.
– Velikodostojnici SPC u svojim obraćanjima javnosti često govore da žena zavređuje veliko poštovanje, ali se to u paksi ne primećuje, izjavila je tada za FoNet profesorka Stojanović a preneo je Danas.
Iako se po sopstvenim rečima samoidentifikuje kao „pravoslavna feministkinja” Gordana Jocić, urednica crkvenog Radija „Zlatousti” Mitropolije šumadijske nema problem oko ustrojstva Crkve koje podrazumeva određene zabrane zbog toga što je neko ženskog pola i roda.
– Ovde je reč o dvomilenijuskom ustrojstvu pravoslavne crkve i ne bih to ja rušila zbog potrebe nekih žena da uzmu u ruke bogoslužbene svetinje. Ko to želi može da bude deo raznih protestantskih religija koje daju mogućnost ženama da se rukopolažu kao sveštenice. Prema pravoslavnom učenju svi laici (dakle oni mimo klira) su „carsko sveštenstvo” i dužnost nam je da budemo sveštenici i sveštenice u svakodnevnom životu, kaže ona za Danas.
Kao jedna od mnogih urednica i novinarki crkvenih medija, kao bivša veroučiteljica, organizatorka pokloničkih putovanja i kulturnog života u jednom od hramova, ova naša sagovornica ne oseća da nema prostora da bude „sveštenica”.
– Da ne govorim o „sveštenstvu” majki, ćerki koje brinu o starim roditeljima i slično, podseća ona.
Po njenim rečima, ovde se radi ne o poštovanju ženskog, tu je vladika Grigorije bio potpuno u pravu ističući da u Božjem ustrojstvu razlike polova nisu znak uniženja nijednog pola.
– Naprotiv, za Boga nema muškog i ženskog, Jevreja i Jelina, tradicionaliste i modernog… Ne radi se čak ni o dostupnosti svetinji, jer se svi mi pravoslavni pričešćujemo svetinjom, već se samo radi o tome da li neko kao žensko prihvata neke granice ili ih smatra za sebe uvredljivim. Ponoviću koja god žena želi da bogosluži može to u okviru religijske grupacije koja ne postavlja ova ograničenja. Svi mi kada ulazimo u nečiju kuću, a da ne pominjem organizaciju prihvatamo ili ne prihvatamo pravila te kuće. Pravoslavna crkva nije izuzetak, ističe Jocić u svojoj izjavi za Danas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
