Vladika Ignatije između crkvenih i državnih zakona

On u dopisu obaveštava „crkvenu vladu“ o razlozima zbog kojih ne može da sprovede sinodsku odluku o smeni dvojice predavača najviše obrazovne ustanove SPC – episkopa zapadno-američkog Maksima (Vasiljevića) i Marka Vilotića, sekretara vladike diseldorfsko-nemačkog Grigorija (Durića).

Kako Danas nezvanično saznaje, Sinod, kojim je juče predsedavao poglavar SPC Irinej, nije oduševljen dekanovim stavom.

Vladika Ignatije, kako se spekuliše u vrhu SPC, obavestio je Sinod da iz zakonskih razloga, s obzirom da je Bogoslovski fakultet deo Beogradskog univerziteta, ne može da sprovede odluke o smeni vladike Maksima, redovnog profesora na Katedri za Patristiku i docenta Marka Vilotića na Grupi na hrišćansku filosofiju i religiologiju, jer bi time prekršio više državnih zakona – o visokom školstvu, univerzitetu, radu.., koji je ovaj fakultet dužan da poštuje.

Bogoslovski fakultet je sinodsku odluku primio 24. jula, a na njegovom zvaničnom sajtu vladika Maksim i Marko Vilotić nalaze se i dalje na listi nastavnika i saradnika. Da li će oni redovno započeti novu školsku godinu 1. oktobra, zavisi od dekana, koji čeka zvaničan odgovor Sinoda.

U vrhu SPC nezvanično komentarišu da se Bogoslovski fakultet zbog sinodskih odluka za koje se tvrdi da su presedan u crkvenoj praksi, našao u procepu između crkvenih i državnih zakona i da bi ovaj slučaj zavisno od sadržaja sinodskog odgovora dekanu mogao da završi kao tema na narednom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora. Sa eventualnim jučerašnjim stavom Sinoda trebalo bi da bude upoznato i Nastavno-naučno veće Bogoslovskog fakulteta, čija je sednica zakazana za 30. septembar.

Sinod je 8. jula odlučio da se vladika Maksim i Marko Vilotić smene iz „javnosti teško objašnjivih razloga teološke prirode“, kako je za Danas povodom ovog slučaja ranije izjavio sinodalac i portparol SPC episkop bački Irinej (Bulović). U intervjuu za naš list vladika bački je tada negirao da „gaji ličnu netrpeljivost ili mržnju prema svom bivšem studentu, a sada mlađem sabratu u episkopskoj službi vladici Maksimu“, iako ga je u prepisci sa poglavarom SPC i predsedavajućim Sinoda, kao glavnog krivca za smene na Fakultetu prozvao episkop bivši zahumsko-hercegovački Atanasije (Jevtić), duhovni otac vladike Maksima i Grigorija.

U pismima, koja su dospela u javnost, patrijarh je negirao krivicu svog imenjaka vladike bačkog, tvrdeći da je sinodska odluka o smeni jednoglasna i tražeći da duhovna deca arhimandrita Justina (Popovića), kog je SPC 2010. proglasila za sveca, svoje nesuglasice reše između sebe.

Danasovi izvori tvrde da je i prošle nedelje, na osvećenju zavetne trooltarne crkve oca Justina u manastiru Ćelije, koje je okupilo većinu „justinovaca“, uključujući i vladike Atanasija i Irineja (Bulovića) i članova Sinoda, među kojima je bio i episkop kruševački David (Perić), koji je preko sajta svoje eparhije najviše napadao vladiku Atanasija povodom prepiske sa patrijarhom, atmosfera među arhijerejima bila teška i napeta. Priča se da je, navodno, većina vladika izbegavala razgovor o smeni na Bogoslovskom fakultetu.

Sporna sinodska odluka doneta je posle majskog Sabora na kome je raspravljano i o stavovima vladike Maksima o ukrajinskom crkvenom slučaju i pitanju autokefalije, o čemu je on pre samorskog zasedanja javno polemisao sa vladikom bačkim. Vladici Maksimu, osim izvinjenja, na Saboru nije izrečena nikakva epitimija – crkvena kazna, ali mu je Sinod potom, kako je procurelo u javnost, zamerio što je o toj temi ponovo govorio u javnosti, pokrenuvši i neka administrativna pitanja koja se tiču Statuta univerziteta, kao bogoslovska koja se tiču „neophodnosti nastave u duhu vernosti Svetom pismu i svetom predanju Crkve“, što bi u slučaju sprovođenja sinodske odluke u budućnosti moglo da ugrozi položaj vladike Maksima kao eparhijskog arhijereja.

U crkvenim krugovima spekuliše se i o mogućoj političkoj pozadini ovog slučaja, jer je vladika Maksim jedan od kritičara kosovske politike aktuelne vlasti i jedan od episkopa koju su tražili od patrijarha da se povuče „falsifikovano“ završno saborsko saopštenje portparola SPC i objavi autentički dokument, koji se najviše razlikuje u delu, koji se tiče posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Patrijaršiji, tokom poslednjeg majskog zasedanja Sabora, na kome je predsednik Republike napadao i čak pretio pojedinim vladikama. Saopštenje vladike bačkog nije povučeno sa sajta SPC, a on sam je negirao da je reč o falsifikatu.

Bez obzira na to, crkveni izvori upozoravaju na moguće „disciplinovanje“ SPC, jer navodno Vučičev režim ne želi da se Crkva još jednom zvanično oglasi protiv priznavanja samoproglašne nezavisnosti Kosova i Metohije, njegove podele i razgraničenja, koje Vučić zagovara.

Iako ih niko nije pominjao, Vučić i njegovi savetnici sami su se javili, tvrdeći da nemaju nikakve veze sa smenama na Bogoslovskom fakultetu, a patrijarh se odmah po pisanju Danasa o ovom slučaju našao u Predsedništvu Srbije, gde ga je predsednik pred kamerama obavestio da je „nedužan“. Bez kamera, navodno su razgovarali i o zajedničkom crkveno-državnom obeležavanju osam vekova samostalnosti SPC.

Vučić na obeležavanju jubileja?

U skladu sa odlukama majskog Sabora, centralna proslava 800 godina autokefalnosti SPC održaće se od 6. do 9. oktobra u manastiru Žiča i Beogradu. Kako je najavila Informativna služba SPC, 6. oktobra u Žiči trebalo bi da svi arhijereji prisustvuju sabornoj svečanoj liturgiji. U saopštenju se ne navodi da li su na proslavu pozvani crkveni zvaničnici iz drugih pomesnih pravoslavnih crkva, kao što je običaj u ovakvim prilikama. Svečana akademija trebalo bi da se održi 8. oktobra u Centru Sava, a Danasovi izvori spekulišu da bi na njoj navodno trebalo da se obrati i Aleksandar Vučić. Za 9. oktobar najavljeno je otvaranje izložbe „Osam vekova umetnosti po okriljem SPC“ u Muzeju SPC u Patrijaršijskom dvoru. Danasovi izvori sumnjaju da će se u Žiči i Beogradu okupiti sve srpske vladike, jer su im, navodno pozivnice kasno poslate. Pojedini crkveni krugovi dovode u pitanje i održavanje jesenjeg Sabora, koji je trebalo da bude posvećen crkvenoj prosveti i to zbog okupljanja povodom jubileja, za koje gotovo niko ne veruje da bi moglo da se pretvori u saborsko zasedanje.