Vladika Justin (Jeremić): Liturgija na srcu

Sa „nasleđenim“ vikarom remezijanskim Stefanom (Šarićem) ima ih ukupno četvoricu, a „zlobni“ crkveni jezici već spekulišu da će im poglavar SPC podeliti zaduženja u Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj da bi mogao da se posveti crkvenoj diplomatiji i putovanjima.

Kako god, patrijarh Porfirije je, predajući pastirsko žezlo vladici Justinu, rekao da će do daljeg u Beogradu sa braćom vikarima deliti brigu i obavezu prema narodu u Arhiepiskopiji.

Posebno mu je „stavio na srce“ služenje svete liturgije, koja treba da bude temelj svakog života i episkopskog rada kao brana od onih koji bi da „Crkvu Hristovu prave po svojoj slici i prilici, koriste je za političke i politikantske interese, postavljaju u politike granice, kontrolišu, zloupotrebljavaju“.

Vladika Justin u pristupnoj besedi potvrdio je da će kao i do sada u središte njegove duhovne i pastirske misije biti liturgija i evharistija, obavezavši se pred dvadesetak srpskih arhijereja i vernicima da će ispunjavati sve vikarske dužnosti držeći se predanja svetih apostola.

„Cena ljubavi je žrtva, govorio je sveti vladika Nikolaj žički i ohridski. Danas cenu te ljubavi najskuplje plaća naš narod na KiM i ja kao onaj koji će nositi drevnu titulu episkopa hvostanskih dužan sam da se više i usrdnije nego do sada molim za naše Kosovo“, rekao je vladika Justin i najavio da bi, uz neophodne blagoslove i saglasnosti, želeo da više bude sa srpskim narodom u južnoj pokrajini.

Vladika Justin (1982) rodom je iz Rume, gde je završio osnovnu školu. Kao najbolji bogoslov u generaciji 2002. se posle Karlovačke bogoslovije upisao na Moskovsku duhovnu akademiju.

Na četvrtoj godini studija postavljen za nastavnika bogoslužbene prakse u Pokrovskom hramu Akademije, a kao najbolji inostrani student dobio je posebnu stipendiju iz Fonda poglavara Ruske pravoslavne crkve.

Po povratku iz Moskve 2006, radio je na obnovi zapustelog manastira Staro Hopovo na Fruškoj gori. Dve godine kasnije Sinod ga je uputio na postdiplomske studije u Atini, iz koje je prešao na službu u Eparhiju zapadnoevropsku, gde je poslednjih desetak godina bio paroh u Parizu, Lionu i Dižonu.

Govori ruski, grčki i francuski jezik, sa kojih prevodi liturgijske tekstove, a napisao je Službu svetom prepodobnomučeniku Rafailu Šišatovačkom.

Za vikarskog episkopa hvostanskog izbran je na majskom Saboru. Vladika Justin se za sve što je do sada postigao na svom monaškom putu zahvalio roditeljima od kojih je „naučio da život borba u trpljenju i nadi“, vladikama sremskom Vasiliju i zapadnoevropskom Luki, kao i svom duhovom ocu episkopu zvorničko-tuzlanskom Fotiju (Sladojeviću).