Vladika Maksim: Trn u oku Sinoda 1Foto: www.eparhija-prizren.com

Pisanje Danasa o sinodskoj odluci da sa mesta redovnog profesora Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta ukloni episkopa zapadnoameričkog Maksima izazvala je takav „potres“ na Andrićevom vencu, da je posle generalnog sekretara predsednika Republike Nikole Selakovića i sam Aleksandar Vučić morao pred kamerama da kaže da nije tražio smenu ovog vladike, kog inače „i ne poznaje“.

Iako tako nešto nije pominjano u spekulaciji o mogućoj političkoj pozadini ovog „slučaja“, Vučić je o tome lično obavestio poglavara SPC, inače predsedavajućeg Sinoda, koji mu je bez ikakvog zvaničnog povoda prekjuče došao „na noge“, baš kad su moskovski analitičari saopštili da je „rukovodstvo Srbije spremno da potpiše za Kosovo šta god treba, ako dobije garancije da će ostati na vlasti“.

„Predstava“ koja se poklopila sa otkrićem prorežimskih medija da deo episkopa – kritičara Vučićeve kosovske politike – sprema puč u SPC, gurnula je u senku odluku Sinoda da skloni sa fakulteta jednog od najobrazovanijih mlađih srpskih episkopa.

Vladika Maksim, u svetu Milan Vasiljević, 27. juna napunio je 51 godinu. Rodom je iz Foče, iz svešteničke porodice i duhovno je čedo vladike Atanasija (Jevtića). Bogosloviju i osnovne bogoslovske studije završio je u Beogradu, gde je 1992. zajedno sa svojim duhovnim bratom sadašnjim vladikom Grigorijem (Durićem) učestvovao u studentskim protestima

. Zamonašen je 1996. u manastiru Trvdoš. Magistarske studije i doktorat stekao je kao stipendista grčke države i Fondacije „Aleksandar Onazis“ na Univerzitetu u Atini u kojoj je izučavao i vizantijsko slikarstvo i muziku. Tokom postdoktorskih studija na Sorboni u Parizu radio je na francuskoj Akademiji lepih umetnosti. Govori grčki, ruski, engleski i francuski jezik.

Akademsku karijeru započeo je 1998. u Foči, a na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu predaje od 2000. godine. Posle izbora za vikarnog episkopa humskog 2004, Sabor SPC ga je dve godine kasnije imenovao za episkopa zapadnoameričkog.

Autor je više studija i članaka, pokretač humanitarnih akcija za KiM, koje često obilazi. Jedan je od urednika kapitalne monografije „Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije – istorijsko i duhovno sedište srpskog naroda“, koju su hvalili čak i oni u vrhu aktuelne vlasti, koji sad tvrde da ga „ne poznaju“.

Posle majskog Sabora, koje je obeležio Vučićev prijem, izjavio je da je „nipodaštavanje opozicije manir koji je vlast počela da primenjuje i na ličnosti u Crkvi koje iznose drugačiji stav“.

Sad se ne zna da li će zbog slobode mišljenja biti dodatno kažnjen, mimo epitimije izvinjenja koja mu je izrečena na poslednjem Saboru zbog „ukrajinskog crvenog slučaja“. Pre toga bio je ukoren istom saborskom „kaznom“ zbog tolerantnog stava prema Darvinovoj teoriji evolucije, koji mu deo episkopata i crkvene javnosti nije oprostio.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari