Foto: ERPPovodom obeležavanja 21. godišnjice Martovskog pogroma nad Srbima i SPC na Kosovu i Metohiji i Beogradu danas su služeni parastosi žrtvama jednog od najvećih etničkih čišćenja hrišćana u Evropi u 21. veku za koji do sada niko nije odgovarao. Takođe su održane i prigodne komemorativne akademije i skupovi, a u Gračanici i severnom srpskom delu Kosovske Mitrovice položeno je cveće na tamošjim spomen obeležjima.
– Martovski pogrom nije samo jedan u nizu istorijskih događaja koje pamtimo po patnji i stradanju našeg naroda na KiM. On predstavlja duboku duhovnu opomenu i podsetnik na to koliko se ne možemo osloniti na ljudsku pravednost, ali i koliko je večna i nesalomiva vera u Hrista i Njegovu pobedu nad zlom. Pogrom je za nas pravoslavne Srbe na ovim prostorima postao još jedno gorko svedočanstvo o ljudskoj nepravdi, ali istovremeno i o veličini i snazi duhovnog podviga, kojim naši ljudi vekovima odolevaju iskušenjima. Stradanje je za naš narod ne samo bolna stvarnost koju svedoči svaka generacija, već i poziv od Boga da kroz taj krst izraste još snažnija vera i odlučnost da opstanemo i ostanemo na ovoj mučeničkoj zemlji – rekao je episkop raško-prizrenski Teodosije (Šibalić) na komemorativnoj akademiji u Domu kulture “Gračanica” koja je počela minutom ćutanja za žrtve tragedije u Kočanima u Severnoj Makedoniji.
Vladika Teodosije služio je danas u manastru Gračanica parastos žrtvama Martovskog pogroma, posle čega su položene bele ruže na spomen obeležja u dvorištu Doma kulture “Gračanica” u kome je održan prigodni program. U severnom delu Kosovske Mitrovice zvaničnici Srpske liste položili su vence kod spomen obeležja u ulici Kolašinska i na spomenik „Beli Anđeo“ kod glavnog mosta na Ibru u znak sećanja na Janu Tučev i Borivoja Spasojevića, koji su u ovom gradu ubijeni 17. marta u napadu kosovskih Albanaca. Pomen žrtvama Pogroma služen je danase i u Orahovcu, u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice.
U Beogradu parastos je služen se na dva mesta. Patrijarh Porfirije (Perić) sa episkopima budumljansko-nikšićkim Metodijem (Ostojićem) i vikarom lipljanskim Dositejem (Radivojevićem) služio je u Sabornoj crkvi. Parastosu koji je u Svetosavskom hramu služio vikar patrijarhov episkop novobrdski Ilarion (Lopulović) prisutvovao je i šef Kancelarije za KiM Vlade Srbije Petar Petković.
Poglavar SPC pozvao je sve u Beogradu i celoj Srbiji na uzajamno poštovanje i uvažavanje, uz molitve da srpski narod “ostane i opstane na KiM”. On je naglasio da je jučerašnja molitva bila i za poginule u požaru u Severnoj Makedoniji, kao i za žrtve pada nadstrešnice novosadske Železničke stanice 1. novembra prošle godine. U Narodnom pozorištu u Beogradu večeras je održan prigodan program “Dan sećanja na pogrom na KiM” u organizaciji državnih vlasti.
– Dоkle god živi Srbija, sećaćemo se ovog strašnog zločina da nam se nikada više ne bi ponovio. A, mi ćemo se boriti za svoj narod i trudićemo se i činićemo sve da srpska krv nikada više ne padne, da svi oni koji žele razdor u našem narodu, koji žele obojene revolucije, koji žele nove pogrome na KiM i na drugim mestima, nikada ne ostvare svoje planove – rekao je Petković novinarima posle parastosa u Svetosavskom hramu.
On je uoči ovogodišnjeg obeležavanja Martovskog pogroma preko saopštenja obnovio verbalni “rat” sa premijerom Kosova Aljbinom Kutrijem o uzrocima etničkog čišćenja koje su kosovski Albanci izvršili nad Srbima i SPC na KiM od 17. do 19. marta 2004. Iako je u zvaničnom Izveštaju međunarodnog okružnog tužioca u Kosovskoj Mitrovici Petera Tinslija još početkom aprila 2004. utvrđeno da Srbi nisu odgovorni za smrt trojice albanskih dečaka: Egzona Deliua, Florenta i Avnija Veseljija, odlažeći kosovski premijer Aljbin Kutri poslednjih godina, pa i ove javno tvrdi suprotno podržavajući lažne vesti koje su preko medija na albanskom jeziku iz 2004, između ostalog, dovele do Martovskog pogroma.
Zbog učešća u nasilju tada su bili optuženi i pripadnici KPS i drugih kosovskih institucija, kao i Ramuš Haradinaj, predsednik Alijanske za budućnost Kosova, bivši komandant OVK i nekadašnji kosovski premijer, ali niko nije odgovarao za ubijenih osam Srba i 11 Albanaca, 954 povređenih Albanaca, Srba i pripadnika Misije UN na KiM, uništenih sedam srpskih sela, 561 srpsku kuću, 35 srpskih crkava i manastira, uglavnom iz srednjeg veka, njihovih ikona, fresaka, riznica, desetine srpskih grobalja…
Ni posle 21 godine još nije razjašnjena ni uloga nemačkih obaveštajnih službi u Pogromu tokom kog su, kako je ocenjeno u izveštaju Hjuman Rajc Voča, “bezbednosne organizacije na Kosovu – Kfor, međunarodna policija Unmika i KPS su katastrofalno podbacile u svom mandatu zaštite manjinske zajednice”
Protesti u Beogradu i Nišu
Zbog nasilja na KiM u centralnoj Srbiji u noći između 17. i 18. marta 2004. izbili su protesti u kojima je u Beogradu je zapaljena Bajrakli, a u Nišu Islam-agina džamija. U sukobima policije i demonstranata tada je povređeno više desetina osoba.Nenaučena lekcija u RTK
Kao i 2004. javni servis Kosova RTK i ove godine povodom Martovskog pogroma “krivotvori činjenice i netačno obaveštava javnost o ovom događaju”, saopšteno je iz Udruženja novinara Srbije. U UNS-u ističu da je “godišnjica Pogroma govori o nenaučenoj lekciji u RTK”, čije su lažne vesti da su za smrt trojice albanskih dečaka u Ibru krivi Srbi bile “okidač za nerede”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
