Vladimir Arsenijević: Realnost koju danas živimo nije ona koju smo priželjkivali 5. oktobra

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Dok smo mi iz Niša rušili Miloševića 5. Oktobra, vođe su odmah počele bogaćenje tako da je njiho pad bio očekivan. Sa istim tim u prvim redovima sadašnje opozicije mrka kapa. O usponu i padu lidera 5. Oktobra treba da piše sledeću knjigu g. Arsenijević.

   1. Kazes ti, mogao bi biti recenzent sabranih vojvodinih dela!

   2. Dok smo mi sa Vračara i S. Grada rušili Miloševića 9.Oktobra 1991. vi ste iz Niša i svi ostali blenuli u dnevnik u pola osam.

      1. Dok su se Nišlije borile sa policijom i režimom pojedini građani Beograda su gledali kako da zapale Skupštinu i kradu fotelje, slavine, šolje… Jedino su žestoki momci krenuli na policijsku stanicu i odneli silno oružje. Da se zna ko je šra radio.

2. Verovatno ovaj gospodin ne bi bio nikome toliko interesantan da je, recimo, na intervju došao sa dva deteta umesto sa dva psa? To bi ga odmah diskvalifikovalo kao sledbenik i baštinika „novih evropskih vrednosti“ a kvalifikovalo kao „ruralca“ koji robuje tradicionalnim vrednostima ovog „retrogradnog“ naroda. Da se samo razumemo, imam pse i veliki sam ljubitelj i zaštitnik celokupne faune koja hoda, leti, pliva, gmiže i diše na ovoj planeti. Za razliku od gospodina Arsenijevaića ja mislim da većina petooktobarskih revolucionara živi u realnosti baš onakvoj kakvu su je zamišljali i želeli. Ako mu nije teško mogao bi da „pročešlja“ imovno stanje svih najistaknutijih „petooktobaraca“?! Od „šetača“ u iscepanim patikama velika većina su postali rentijeri, fabrikanati, vlasnici ili deoničari banaka, osnivači i vlasnici fakulteta itd.itd. Čini mi se da je samo „bagerista Džo“, nesudjeni „Alija Sirotanović“ tog 5. oktobra, ostao bez svog bagera. I da hoće više ne bi imao čime da diže neku novu revoluciju.

   1. Vidim oni pre i posle „petooktobaraca“ idu goli i bosi. Nemojte da zaboravite da je gomila nas „petooktobaraca“ u stvari bila gomila obicnih gradjana, koji smo nakon sto smo videli da su nas izvozali Voja&Drugari, UDBA i KGB, otisli iz zemlje, ko pre ko kasnije. Nismo hteli, nakon sto je najbolji medju nama dobio metak, da vam kvarimo veselje, radost, srecu, spokoj, tihovanje i stabilni odlazak u srecnu buducnost. To je ovo u cemu sad zivite. Pozdrav iz mrske Amerike.

      1. Moram Vas razocarati? Nikada Vi necete biti Amerikanac. Mozda samo na papiru odnosno, Vi dte samo jedan od miliona „papirnatih anerikanaca“. Zauvek cete biti „strano telo“ ili, kako kazu „pravi“ Amerikanci „bedni imigrant“. Nisam rekao da ovi danas ne „drpaju“. To je u Srbiji a, rekao bih, i u svetu omiljeni „sport“. Naravno, ako se ukaze prilika. Zeleo sam da kazem da, za razliku od revolucija koje, obicno, ‘jedu“svoju decu“, cuveni „petooktobarci,“ su pojeli svoju revoluciju. Kao kod najezde skakavaca. Nije ostalo nista. Hvala Bogu, da ste sr Vi „spasili“ . Vi ste tipivni predstavnik srpskih revolucionara. Spasili ste se bezanjem, koje sada smatrate vrhunskom hrabroscu.

         1. Naravno da nisam Amerikanac. Nisam nikad ni nameravala to da postanem. Uvek sam bila i ostala dosledna samo licnom indentitetu. Ali da – jesam, zajedno s muzem, spasila i nas i nase dete. Kao i mnogi drugi. Svako ko misli da to nije vrhunska hrabrost, skoro ludost ponekad, grdno se vara. Inace ovde se zaista osecam prilicno kao „strano telo“, mahom svojom voljom (jer mi prija, mnogo ste me izmorili), osim kad sam u drustvu prijatelja sa univerziteta. Ali nikad, bas nikad, ne osecam se kao stranac kao kad sam bila „kod kuce“. Moja me je domovina napustila daleko pre nego sto sam ja nju, samo sto nisam primetila na vreme.

            1. Živeo sam, doduše, u Kanadi i upoznao život iseljenika. Gorak je to život, koji čak ni novac, koji nije uvek veliki, ne može da „zasladi“. U tim ljudima ostaje neka tuga, neka seta. Kao da su negde pošli ali do tamo nikada neće stići?! Možda imaju takav osećaj zbog svesti da se tu, u tom „eldoradu“, kidaju konci sa svim onim što je bilo pre vas hiljadama godina. Vaši potomci će postati nešto drugo, što obično znači NIKO a, Vas će se, sa nelagodnošću, sećati, kada pogledaju svoj „Birth certificate“. Tamo, u tom „eldoradu“ sam shvatio svu tugu i tragiku one narodne pesme koja me je kao mladog zbunjivala. „Svaka tudja zemlja, tuga je golema..“. U svakom slučaju želim Vam puno sreće.

   2. Mlladene vaš poslednji odgovor je sjajan. Odavno nisam video bolje definisanje sudbine iseljenika, a posebno njihove dece. Veliki sam protivnik napuštanja svoje rodne zemje i izgovor o „boljem životu“, za mene nije opravdanje. Jer šta kada napuniš frižider, stomak i slično, a mislima ti odzvanja osećaj praznine i kada osećaj građanina drugog reda, nikako da nestane iz tvog života. Sada i ja, u nekoj poznoj dobi života, u punom smislu shvatam na pravi način ono dobro poznato: „Bolje među prvima u selu, nego poslednjima u gradu“.

3. Vladimir Arsenijević: “Realnost koju danas živimo nije ona koju smo priželjkivali 5. oktobra” Očigledno niste dovoljno bili pametni i sposobni za da sprečite da se realnost iz devedesetih vrati. Vođenje države je sasvim nešto drugo od pisanja. Prvo je neuporeduvo teže, pa zato traži sve vrste ljudskog znanja, sposobnost, hrabosrt i nadarenost. A najmanje dar za maštanje i lepo pisanje.

   1. U pravu ste – sto rece Sloba – 104 posto. Drzava nije zezanje. Zato se sad i nalaze na vlasti nosioci svih vrsta ljudskog znanja, sposobnosti, hrabrosti i nadarenosti. Isto kao i pre petog oktobra. Pisci bi trebalo da ostano po strani od politike, narocito Dobrica Cosic, Brana Crncevic, Momo Kapor, Matija Beckovic, Milovan Vitezovic i dugi. Ne bi nas danas spasili ni zdruzeni parlamenti Svedske, Danske i Norveske sa svim skandinavskim mitskim cudovistima, a kamoli Arsenijevic.

      1. Ovo, tačnije Ovaj, je poslednja faza nestajanja Srba. Jer je država privatno preduzeće hajdučke čete na čelu sa haramabašom.Ali sve ima svoj kraj pa i „Emisija Tup,Tup“.

4. Covek je dobio NIN-ovu nagradu, da je ne bi dobio Draskovic za „Noc djenerala“, a nakon toga je samo nebo granica. Sada nakon dvadeset i kusur godina, vidim, podmladak tih sto daju nagrade, velica na utakmicama tog istog djenerala, preko svake mere. Ustvari svi dogadjaji od Osme sednice do danas su jednosmerni; prvo nesto blatimo, posle to isto slavimo, uz deset posto novih milionera, nakon svake istorijske (kontra)revolucije. Dva velika lepa psa su u celoj prici najnevinija.

5. 5 oktobar je bio izrežiran po romanu alibaba i 40 hajduka