Vladimir Arsenijević: Živimo u zemlji „s druge strane ogledala“ gde je doslovno sve naopako

Imam utisak da je interesovanje za knjige koje pišem poprilično splasnulo poslednjih nekoliko godina, posebno u regionu. Moguće je da je, ipak, došlo do izvesne smene generacija i da je prirodno da se interesovanje koja vaš kreativni rad izaziva kvantitativno ali i kvalitativno menja, kaže za Nova.rs književnik Vladimir Arsenijević.

Krajem prošle godine Vladimir Arsenijević je čitaocima predstavio tetralogiju ,,Cloaca maxima“ (Laguna). Obuhvata period od trideset godina, odnosno romane ,,U potpalublju“ (1994), ,,Anđela, ti i ja“ (2016), ,,Ka granici“ (2018) i ,,Duhovi“ (2023). ,,Cloaca maxima“ je, takođe, i naziv kanalizacije grada Rima, kojeg je Vladimir Arsenijević izabrao kao način da s malo reči opiše klaustrofobičnu i bezizlaznu atmosferu.

„Cloaca Maxima“ je, što se same građe tetralogije tiče, zapravo metafora za Beograd koji se iz srazmerno otvorenog, kreativnog, dinamičnog grada kakav je bio tokom šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina, gotovo preko noći pretvorio u nešto veoma mračno, zatvoreno i nesposobno da uspostavi normalnu komunikaciju sa svojim bližim ali i daljim okruženjem. Stvari su se u međuvremenu, naravno, umnogome promenile ali nešto od svega toga zadržalo se tu kod nas, s nama i u nama sve do današnjih dana, ocenio je Arsenijević.

Osvrnuo se i na protest Srba sa severa Kosova u Severnoj Mitrovici povodom najava Prištine o otvaranju mosta na Ibru između severne i južne Mitrovice. U vreme kada je tamo boravio, pre više od decenije, novi most je, kaže, bio potpuno zabarikadiran sa srpske strane, međutim između barikada nalazio se uski prolaz i niko nikoga nije sprečavao da pređe.

„Mislim da bez unakrsnog razgovora s predstavnicima sve te tri skupine nema načina da se dobije celovita i zaokružena slika o stanju na terenu u ovom neobičnom gradu. Tik do mosta, a meni je to bilo najupečatljivije, nalazi se kafić ,,Dolče Vita“ u čijoj bašti doterani ljudi piju espreso i vodu iz staklenih flašica kao na kakvoj rivijeri. Podeljen, poput Berlina nekad, ili Nikozije, ovaj industrijski gradić na severu Kosova koji je dospeo u tako bizaran period svoje istorije, predmet je fascinacije novinara, istoričara, antropologa, vojnih eksperata… Jednog dana, nadam se, o svemu ovome će se pripovedati kao o mučnoj, neverovatnoj prošlosti. Mada se, ujedno bojim da neće“, priznaje književnik.

Navikli na zabrane

Kao osnivač i programski urednik Krokodil festivala, koji je krajem juna održan po 16. put, pominje i nedavnu zabranu smotre kratke priče „Kikinda Short“:

„Verovatno je najtužniji osećaj da nas takvi postupci, nakon svega, više ni najmanje ne čude i da smo takve odluke vlasti navikli da očekujemo. U tom smislu unutar sebe ih spremno normalizujemo čak i kad se energično s njima ne slažemo. Zabrana festivala ‘Mirdita, dobar dan’ koincidirala je i s onemogućavanjem Feđe Štukana da uđe u Srbiju kako bi učestvovao na Krokodilu, ali i sa zabranom ‘Kikinda Short’, još jednog festivala koji je zasnovan na pozitivnoj regionalnoj komunikaciji, razmeni i saradnji. Da se ove tri manifestacije okarakterišu kao ‘antisrpske’ van je svake pameti“, naveo je Arsenijević.

To, kako kaže, uverljivo govori u prilog koliko je mutiran i izobličen taj „patriotski“ duh koji je ovladao ovim društvom.

„Taj duh paranoično prezire i nastoji da obustavi svaku inicijativu koja se zasniva na negovanju pozitivne komunikacije i dobrosusedskih odnosa. Imamo specifičnu kombinaciju autokratije i tzv. stabilokratije uz krajnje revizionistički odnos prema našoj nedavnoj prošlosti i sklonost ka sedenju na više stolica odjednom, te negovanju paralelnih narativa koji se koriste na različitim platformama po potrebi a sve to upregnuto u cilj što dužeg ostanka na vlasti i intenzivnog bogaćenja onih koji spadaju u savremeni politički mejnstrim“, smatra književnik.

Prema oceni Arsenijevića, naše institucije su takve da najbolje što čovek za sebe može da učini jeste da se drži što dalje od tog „toksičnog i suštinski zlonamernog ambijenta“.

„Mi smo za naše aktivnosti uklanjanja poruka mržnje sa zidova u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji zaradili čak 28 prekršajnih prijava dok oni koji su ih ilegalno na njih nanosili ni na koji način nisu procesuirani, čak ni privedeni ili pozvani na informativni razgovor. Ali to da mi živimo u zemlji s druge strane ogledala gde je doslovno sve naopako i svaki smisao je invertiran nije ništa novo, samo što je sve to poslednjih godina poprimilo potpuno nove i do sad neslućene razmere“, ističe Arsenijević.

Svake godine počinjemo od nule

Na pitanje kako, ipak, pored svih prepreka Krokodil festival uspeva da približi svetu, kaže:

„U tome nema posebne tajne. Mi smo tu od 2009. i svake godine iznova imamo intenzivan osećaj da još jednom počinjemo od nule. Dakle, festival zahteva jako mnogo rada, ujedno i veoma mnogo košta i sve su to ogromne jednačine koje valja nekako rešiti da bi se još jednom dogodio. Nekad ne znamo zašto sve to ima smisla ali ipak odlučujemo da verujemo da ima. Nama je veoma stalo do našeg festivala i vrlo konkretne poruke koju upravo Krokodilom najlakše odašiljemo u region, Evropu pa i svet. A to je poruka u koju povremeno i sami sumnjamo: da je Beograd, svemu uprkos, i dalje inkluzivan, otvoren, relaksiran i tolerantan grad u kom autori i autorke koji na našem festivalu gostuju mogu da upoznaju sofisticiranu književnu publiku i da se ujedno fenomenalno zabave. Istina je da naš optimizam neviđeno poraste nakon svakog festivala“.

Pominje i ovogodišnje goste festivala – francuskog pisca Matijasa Enara, holandskog Arnona Grunberga, iračko-finskog autora Hasana Blasima i ukrajinskog prijatelja Andrija Ljubku.

U pitanju je, kako kaže, četvoro autora iz četiri značajno različita jezička i kulturna konteksta koji zauzimaju vrhovne pozicije evropske književne produkcije danas i da je velaka čast da možemo da ih ugostimo.

„Naravno, trudimo se da svake godine obradujemo beogradsku publiku, koja je navikla na regionalnu prirodu našeg festivala i s pravom očekuje da vidi pisce i spisateljice koje voli a dolaze iz nama susednih zemalja s kojima delimo zajednički jezik ili srodni senzibilitet i osećaj bliskosti, i da pored tih regionalnih zvezda dovedemo i evropske pa i globalne književne veličine. Margaret Atvud, Irvin Velš, Laslo Krasnahorkaj, Hanif Kurejši, Georgi Gospodinov i mnogi drugi veliki svetski pisci gostovali su na našem festivalu i glas koji se o njemu širi u Evropi uticao je na njegov ugled. Zbog svega toga ovog septembra nastupamo na „Internationales literaturfestival“ u Berlinu, jednom od najvećih i najuglednijih književnih festivala na svetu. Predstavljali smo se i na drugim festivalima poput švedskog ‘Littfesta’ a pored svega toga razvijamo i bliske odnose i saradnju s regionalnim festivalima kao što su FEKP i Festival svjetske književnosti u Zagrebu, Polip u Prištini ili Bookstan u Sarajevu“, kaže Arsenijević.

Opsesivno pratim davno zacrtani plan

Časopis „Times Literary Supplement“ naveo je da je tetralogija remek-delo elegancije jezika koja je poput vatrometa na kiši…

„Lepo je kad se takvi epiteti o vama i vašem delu pojave u tako uglednom časopisu kao što je TLS. Što se mog književnog stvaranja tiče, poprilično opsesivno-kompulzivno pratim jako davno zacrtani plan i ovih dana se spremam da nastavim rad na planiranoj trilogiji „Tri oca“ od koje sam objavio samo prvi naslov – roman ‘Let’ pre deset godina u izdanju Lagune. ‘Sentimentalna putovanja’ i ‘Iznenađenja XXI veka po Emilijanu Salgariju’ dve su naredne knjige u okviru spomenute trilogije na kojima ću raditi a, ne brinite, znam poprilično dobro i šta ću pisati posle toga – kaže Vladimir Arsenijević i otkriva da će njegovi ‘Duhov’“ biti objavljeni u Sloveniji, kao i u još nekoliko zemalja“, dodaje književnik.

Izvor: Nova.rs