Vladimir Kostić: Skupom „Nauka: stanje i perspektive“ SANU otplaćuje dug prema društvu

Koga danas nema? Nema onih koji bi morali da nas čuju. Da ne budem uvređen što ih nema, rekao bih – a kad su nas pa to i slušali? Da li je to zanemarivanje ili bojkot ne ulazim, jer me ne interesuje, rekao je Kostić otvarajući skup u SANU.

Kostić je rekao da je cilj skupa da se razgovara o problemu „ne na niovu utisaka, već kroz brojke, da se razgovara, iako se ne mora saglasiti oko svega.

Akademija smatra da otplačuje onu ulogu i dug koji ima prema društvu. Zvuči patetično ali tako je i ne gajimo iluzije o tome. Možemo da mislimo o pojedinim stavovima različito, ali bez srdžbe, rekao je Kostić.

Kostić je dodao da se o stanju i perspektivama nauke u Srbiji razgovara u trouglu s kolegama sa Univerziteta u Beogradu i Zajednice naučnih instituta, čime su obezbedili bolji program za učesnike konferencije.

Podsećajući kako je 1978. godine, kao početnik učio i bavio se naukom, sada kao penzioner može da kaže i da to što neki veteran misli o nauci možda ne interesuje nikog.

Ako vas interesuje, svejedno što druge ne interesuje, zaključio je Kostić.

Prorektor Univerziteta u Beogradu Branislav Goričić ukazao je da nauka treba da bude pre svega u službi obrazovanja, jer je to kamen temeljac „bavljenja naukom“.

Pre svega da bude u službi obrazovanja, ne umanjujući njenu ulogu u razvoju privredne, kulture, društvenog uređenja, istakao je Goričić.

Duško Blagojević, ispred Zajednice naučnih instituta, ocenio je da je ovaj skup dobra prilika da se vidi gde je nauka u ovom društvu nekoliko godine posle 2015. godine kada je bila na priličnom iskušenju.

U međuvremenu je donet novi zakon, prošli smo kroz dve godine institucinalnog finansiranja i sada je dobar trenutak za razgovor da kroz otvorenu diskusiju i razgovor relevantnih činilaca vidimo gde je naučna zajednica u Srbiji, rekao je Blsgojević.

Akademik Aleksandar Kostić rekao je da su naučni skupovi u SANU pokušaj da se otvoreno i argumemtovano razgovara o pet glavnih tema: obrazovanju, nauci, kulturi, ekonomiji i društvenom uređenju, i kroz zbornike ostavi trag svakog od ovih skupova, kao trag šta je elita u Srbiji mislila, razmišljama i predlagala.