Vladimir Lučić: Profesionalac

Ne bi, međutim, bilo pogrešno reći ni da je ta kampanja zapravo usmerena protiv jednog čoveka. I to ne onog čoveka na koga je čitalac možda prvo pomislio, već protiv jednog koji se zove Vladimir Lučić.

Iza birokratski nakaradne i namerno nedorečene funkcije koordinatora za internet i televiziju stoji prvi strateg Telekomove ofanzive protiv SBB-a i još šire, glavni pokretač zarđalih zupčanika ovog telekomunikacionog gorostasa.

NJegovog imena nema na sajtu Telekoma, on nije član Izvršnog odbora, ali kada je prošlog vikenda sedeo uz generalnog direktora na konferenciji za novinare usred medijskog rata sa Junajted grupom, svako u prostoriji je znao zašto je on tu.

Rođen u Šapcu, odrastao u Užicu, Lučić je odmah posle studija na beogradskom ETF-u dobio posao u Telekomu.

Odatle prešao u Erikson, iz Švedske se preselio u Nemačku, pa onda vratio u Srbiju, nazad u kuću u kojoj je potekao.

Usledila je munjevita karijera te je 2003, sa svoje 32 godine, postao generalni direktor MTS-a, a 2008. i komercijalni direktor celog Telekoma, može se reći drugi čovek kompanije, a može se reći – i prvi.

Zatim je došla čistka.

Sredinom 2012. u jeku političkih prestrojavanja, Branko Radujko, tada još generalni direktor, poslao ga je u Crnu Goru da vodi tamošnje operacije Telekoma: jedan problem manje.

Razne priče se vezuju za ovaj ostrakizam, ali koren je u Lučićevoj odluci da ne bude član nijedne stranke, pa tako ni DS-a.

Na njegovu žalost, to znači da nije bio ni član SNS-a, pa je u Crnoj Gori proveo sledećih sedam godina.

Vreme je prolazilo, a Telekom je sve više gubio korak sa agilnim, brzorastućim SBB-om.

Onda je „neko“ iz duboke podgoričke zaboravljenosti izvukao uvek nasmejanog Lučića, otresao prašinu s njega i vratio za komandni most.

Ali ne i za kormilo.

Jer, podsetimo se, ovaj čovek koji je nacrtao čitav plan brze ekspanzije akvizicijama, jačanja sopstvenog TV sadržaja, napada na Sportklub i postavljanja kablova u „SBB-ovim zgradama“ – nije član partije. Otud „koordinator“.

Neko ko je tu dok treba, dok mora i dok ne talasa.

A onda – Podgorica ga uvek čeka.