„Crna Gora jedino ima šanse da se iščupa sada, ali Vučić pokušava da je zadrži“: Vladimir Međak o nikad lošijem stanju u evropskim integracijama

Na njihovoj lestvici se nalazimo između Talibana u Avganistanu i vojne hunte u Mijanmaru. Srbija krupnim koracima napušta sve demokratske vrednosti, a slobodni izbori, sloboda izražavanja, to su vrednosti prema kojim se vrlo jasno ponašamo na potpuno suprotan način od onoga kako bi trebalo da radi država koja hoće da postane članica EU, opisuje trenutnu određenost naše države i aktuelne vlasti prema prijemu u Evropsku uniju Vladimir Međak, član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS).

Govoreći o tome kako se naši zvaničnici postavljaju prema evropskim vrednostima, sagovornik Danasa kaže da ih oni, i formalno, „na svakom koraku odbacuju“.

– To je više, što poslanika što drugih pripadnika vladajuće stranke, reklo u različitim medijima. Mogli ste da čujete da su demokratija i podela vlasti nama nametnute sa zapada i da to istorijski nisu tradicionalne srpske vrednosti. Vulin je čak EU poredio sa Trećim rajhom i Otomanskim carstvom. To je rekao potpredsednik Vlade, a u tom trenutku je bio ministar unutrašnjih poslova ili direktor BIA. Tako visoki funkcioner države koja hoće da uđe u članstvo EU ne može da priča, napominje Međak.

On dodaje da je uzrok rasprostranjenosti negativnih osećanja prema EU među građanima jaka i osmišljena propaganda vlasti koja traje već duže od decenije.

– Najveći problem u svemu tome je što je sadašnja vlast prethodnih 10 godina propagandom uspela da ubedi građane da je njima u interesu da Srbija ne bude demokratska zemlja i da njihova demokratska prava niko ne štiti. Jer koncept ljudskih prava je takođe „nametnut sa zapada“. Ta anti-zapadna kampanja se svodi na to da ljudi ovde zaista misle da je sasvim u redu živeti u autokratskoj državi, da je za njih to dobro. To se jasno može videti kod stavova mladih, gde od 2017, otkad je Vučić postao predsednik, u naredne dve godine, mladi počinju da podržavaju autokratski načlin upravljanja državom i da po prvi put oni koji su bili pro EU postaju anti EU. Ta kampanja je vrlo jasna i vrlo jaka, ističe Međak.

Ono što je, kako kaže, još gore, je to što Srbija, osim udaljavanja od evropskih vrednosti, okreće leđa i vrednostima koje su propisane našim Ustavom.

– Srbija je definisana kao građanska država u kojoj su zajamčena ljudska prava i koja je zasnovana na evropskim vrednostima. To piše u članu 1. našeg Ustava. Tako da, na primer, potpisivanje sporazuma o zajedničkoj budućnosti sa Kinom, koje se temelji na kineskim vrednostima i vrednostima Kineske komunističke partije u startu nije u skladu sa našim Ustavom. Trenutno se ne može reći u kom pravcu Srbija ide, ali se jedino, više nego jasno može videti da ne idemo ka Evropi, jasan je naš sagovornik.

On tvrdi da se antievropska retorika i praksa nisu pojačale u poslednje vreme, već da taj trend traje neizmenjen od dolaska SNS na vlast.

– To je standard svih ovih godina, prethodna vlada od 2022. do 2024. ništa uradila nije. I ona prethodna od 2020. se ponašalana isti način. To je trend poslednjih šet do sedam godina, a anti-eu kampanja traje više od deceniju. I to se radi preko tabloida bliskih vlasti, preko svih kanala sa nacionalnom frekvencijom, uključujući RTS. I ovo su sada rezultati toga. Da ljudi ne mogu da razaznaju šta je istina a šta laž, napominje.

Da je stanje veoma loše, Međak ilustrujkje i kaže, da kada bi SNS otišla sutra sa vlasti, trebale bi godine, ako ne i decenije da se isprave stvari koje su oni napravili.

– Ne možete da vratite tek tako jednu državu koja je na 104. mestu na svetu po borbi protiv korupcije. Ta korupcija se ne eliminiše tako lako, jednom kada uđe u sve sisteme. Mi smo startovali sa 74. mesta kada su oni došli na vlast, nikad Srbija nije bila ispod stotog mesta. Sada se našla u društvu sa talibanima i Mjanmarom, znači stanje demokratije vrlo loše, objašnjava.

Podsećanja radi, Srbija je 2014. bila na granici da uđe u grupaciju država sa potpunom slobodom govora, „a mi smo sada u slobodnom padu, pali smo četrdeset i nešto mesta kada je sloboda govora u pitanju. Sa 54. na 94. i sad smo 91. To su vrlo ozbiljne stvari koje ne mogu tako lako da se isprave“, jasan je Međak.

Sa druge strane, on potvrđuje da ni organi i institucije EU, sada, u ovom trenutku još uvek ne pokazuju ozbiljnost kada je u pitanju proširenje.

– Ako se oko proširenja budu postavljala zaista ozbiljna pitanja o strateškom opredeljenju Srbije, tih pitanja bi moglo da budu mnogo više i morale bi da postoje posledice zbog ponašanja Srbije. Trenutno, srpska vlast ne trpi nikakve posledice. Niti su izbačeni iz Evropske narodne partije, što bi trebalo, nit na bilo koji drugi način, osim što se sa pregovorima ne nastavlja. Međutim, narod to ne vidi, ne vidi da Srbija od decembra 2021. ne miče dalje, objašnjava Međak.

Problem je, ističe, to što je što je EU tog decembra 2021. poslednji put pružila ruku podrške vlasti baš pred izbore.

– Trebalo je da se sve to završi 2019, da ta podrška bude poslednja, jer smo tada otvorili jedno poglavlje, pa je bilo raspoloženja za podršku. Ako bi im se taj deo podrške uskratio, to bi imalo efekta. Setite se šta se desilo kada je pokrenuto pitanje moguće obustave fondova Srbiji, odmah je naša vlast skočila da brani tezu da su fondovi bitni. A do tada, o EU negativno kad god može, uz priču da je Kina najveći investitor, što nije tačno. To što se prikazuje kao kineske investicije su krediti, zapravo dugovi. Najveći investitor nam je EU, kao i MMF, podseća naš sagovornik.

Ipak, on dodaje da se posledice oštrijeg pritiska EU na domaću vlast obično obiju građanima o glavu.

– Ta opasnost postoji, posledice uvek trpe građani a ne vlast. Ali građani treba da vode računa koga biraju. Uvek podsećam da je SNS došao na vlast voljom građana Srbije.Posledice toga će uvek plaćati građani, kao što su plaćali posledice izbora Miloševića. Ne može da se desi da vlast plati cenu a da građani to ne osete. Zato u uređenim zemljama građani vode računa koga biraju, podseća Međak.

Evropske integracije su se, u rečniku domaćih funkcionera, zadržale samo u najformalnijem obliku, primera radi u ekspozeu novog premijera, kao strateški cilj. U komunikaciji sa zvaničnicima EU, pitanja i greške se negiraju, a onda se, dodaje Međak, „potpiše sporazum o zajedničkoj budućnosti sa Kinom“.

Ključni problem, kako kaže, je taj što sa druge strane, u EU, okreće se glava na sve što se dešava u Srbiji.

– Oni s vremena na vreme postave pitanje, naša vlast ih uveru da to nije istina i da se to njima samo pričinjava i nastave posao kao i uvek, kaže Međak.

Pritom, napominje da misli na Evropsku komisiju, dok se Evropski Parlament vrlo jasno odredio prema vlasti u Srbiji.

– EP se vrlo jasno odredio, Nemačka je vrlo jasna, Majkl Rot je rekao da je Srbija dobrodošla ali da sa SNS- om na vlasti neće ući u EU. Problem je Evropska komisija, u čijem izveštaju je sve ravno, nema pada, čak se beleže i neki blagi napredak. U izveštajima Transparensi Internešnela, Fridom hausa, Reportera bez granica, situacija u Srbiji je kao temperatura u januaru, sve je u slobodnom padu, samo EK ne vidi taj problem. I Vladimir Bilčik je na decembarskim izborima rekao da je sve bilo u redu, ističe Međak.

On dodaje da bi najjaču reakciju morala da ima EK, ali da se to neće desiti do formiranja novog sastava tog tela.

– EK danas i dalje vodi isti kadar koji je podržao više puta SNS, i taj isti kadar dolazi iz Evropske narodne partije, isti koji su pokrivali činjenje SNS-a od 2014. pa nadalje. Neku promenu rada možemo da vidimo tek sa novom EK. Ipak pošto će je i dalje voditi Ursula Von Der Lajen iz Evropske narodne partije, zadržavam skeptičan stav. Mogli bismo se nadati promeni ako resor proširenja bude dobio komesar koji dolazi iz države kojoj evropske vrednosti jesu visoko na listi prioriteta i koja nema nesporedne intrese u regionu. To će rešiti pregovori unutar same EU, treba videti ko će biti komesar za proširenja i iz koje države, da li će to uopšte biti bitan resor, s obzirom da Direktorat za proširenje uopšte nije bio bitan resor 2019, to je uzela Mađarska, jer niko drugi to nije hteo. Tako da je pitanje da li će ovog puta neko biti ozbiljno zainteresiovan kao što bi trebalo, jer sada je to strateško pitanje Ukrajine, Moldavije i drugih. Proširenje mora dobiti na značaju tako što će komesar dobiti na značaju, a to ćemo sve videti tokom pregovora o novoj Komisiji, zaključuje Međak.

Kao bitno napominje da, posle promene aktuelne vlasti, narod mora biti obavešten u kakvom se stanju nalazi država, te da ljudi ne mogu da očekuju da posle dve godine „žive u Švajcarskoj“, jer nam startna pozicija neće biti „ekonomski tigar“ kako ih ubeđuju danas.

– Da se ne desi ono što se desilo Đinđiću. Da, čim je pao Milošević, svi hoće da žive u Švajcarskoj, posle deset godina uništavanja države i potpunog kolapsa i bankrota zemlje, pa je onda Đinđić bio kriv za sve i svašta. Posle prokockanih 10 godina za proširenje, stavljeni smo u isti koš sa Moldavijom i Ukrajinom. Crna Gora jedino ima šanse da se iščupa sada i uđe pre ostalih. Ipak Vučić pokušava da je zadrži nazad, jer mu to ne ide u prilog, pošto bi pala u vodu cela njegova priča da od proširenja nema ništa. A on je taj koji neće u EU, upozorava Međak na ne tako optimističan scenario koji nas očekuje narednih godina, podsećajući da kad je EU istakla 2030. godinu kao ciljanu godinu da bude spremna za proširenje, samo je državni vrh Srbije rekao da „od toga nema ništa“.