Vladimir Pištalo: Portret među maskama

Prema oceni Upravnog odbora Fonda, koji je mu je jednoglasno dodelio ovo priznaje, Pištalo je jedan od najznačajnijih srpskih autora koji je težnju za savremenim reinterpretiranjem srpske književnosti pokazivao u svom celokupnom opusu i koji istoriju uvek vidi kao celinu i kroz naočari modernog sveta.

Mnogo više nego nagrada, u javnosti je odjeknula vest da će Pištalo biti na čelu NBS. Jedni su prihvatanje ove funkcije ocenili kao davanje legitimiteta aktuelnoj vlasti, druge je ova vest obradovala jer imaju poverenje u Pištalov integritet.

On sam kazao je da je novu poziciju doživeo kao čast, izazov i mogućnost da u viziju razvoja ove institucije ugradi svoje iskustvo univerzitetskog profesora, pisca i čoveka koji je živeo na dva kontinenta.

Pištalo je, ko je dosad pratio njegove javne nastupe, oduvek isticao značaj pisane reči i, kako je jednom izjavio, da nešto može da izmeni u svom životu bilo bi to da je umesto prava upisao književnost.

On je, maltene, rođen među knjigama. Majka mu je bila bibliotekarka a otac upravnik Narodne i Univerzitetske biblioteke u Sarajevu.

Čitanje je, kako će jednom reći, „škola empatije“.

„Čitajući vi se pripremate za najrazličitije situacije u životu. Učite se da budete ne samo vi, već i mladi ljudi, i stari, i žene, siromašni, bogati… itd“, kazao je Pištalo.

Takođe je primetio i da sa naših novčanica nestaju ljudi koji se bave rečima kao što je recimo Ivo Andrić, koji je za njega, uz Čehova i Tomasa Mana, najveći uzor.

Zanimljivo je i da je Pištalo došavši u Ameriku 1993. na zid okačio plavu stodinarku sa likom Nikole Tesle, koja je bila simbol odluke „da u budućnost ne gleda kao na prazninu“ i da će napisati roman „Tesla – portret među maskama“.

Ova knjiga je prevedena na 16 jezika, dobila je Ninovu nagradu i nagradu NBS za najčitaniju knjigu, priznanje koje Pištalo namerava da vrati u nacionalnu biblioteku.

Vladimir Pištalo rođen je 1960. godine u Sarajevu.

Završio je Pravni fakultet u Beogradu a doktorirao je na Univerzitetu Nju Hempšir u SAD.

Pištala regenerišu putovanja a najveća pokretačka snaga mu je stvaranje.

Na pitanje po čemu bi voleo da ga pamte odgovorio je po „crnom pasulju“.

„Ja sam čovek koji je doneo brazilski crni pasulj u Srbiju, dao sam ga jednom poljoprivredniku da ga zasadi i on ga sada prodaje na pijaci u Bloku 45.“