Vladimir S. Kostić: Hvaljen i osporavan

Gotovo da nema Kostićeve izjave koja nije uzburkala javnost, a tako je i sa njegovom prekjučerašnjom najavom da će ponuditi ostavku, nezadovoljan rezultatima glasanja na Izbornoj skupštini. Kostić je juče i pismeno ponudio ostavku svim odeljenjima Akademije.

„Smatram da ste mi ovim izborom poslali jasnu poruku. Očigledno je da imamo različita shvatanja o ugroženosti, budućnosti i ulozi SANU. U tom smislu biće mi veliko zadovoljstvo da otvorim politički prostor da na moje mesto dođe čovek kome ćete više verovati i koji će uspešnije voditi Akademiju“, rekao je Kostić. Iako se u delu SANU čuju mišljenja da se na ovaj potez odlučio pošto mu je dosadilo da ga „prozivaju“, sam Kostić tvrdi da razlog nisu klevete kojima je bio izložen u poslednje vreme već je reč o tome što u brojčano najugroženijim i po članstvu najstarijim odeljenjima nije izabran dovoljan broj novih članova.

Nije ovo prvi put da Kostić nudi ostavku. Isto se desilo u maju na Godišnjoj skupštini SANU, nakon što ga je tada smenjeni sekretar Odeljenja društvenih nauka Časlav Ocić optužio za lobiranje.

Ovogodišnji izbori za članstvo u SANU bili su osporavani sa mnogo strana, što je Kostić ocenio kao „sinhronizovan napad ljudi koji su pomislili da bi mogli da preuzmu Akademiju pod svoju kontrolu“. Tvrdio je i da su napadi bili uglavnom usmereni na njega, napominjući da je poslednjih meseci čuo „čudovišne tvrdnje“, koje, kako kaže, nisu tačne: da je mason, soroševac, da rukovodim „žutom grupacijom“, da je Vučićev čovek, obična „crvena banda“… Hajka je išla dotle da su neki pokušali da diskredituju njegov nesumnjiv naučni doprinos u oblasti neurologije, optužujući ga da je dopisivao svoje ime na radove mlađih kolega, zbog čega je reagovalo i Društvo neurologa Srbije.

Kostić je praktično od dolaska na čelu SANU bio na udaru. I dok mu je jedan deo javnosti čestitao na hrabrosti da kaže istinu, lavina optužbi srušila se na njega zbog izjave da je „u ovom trenutku jedina politička mudrost kako sa elementima dostojanstva napustiti Kosovo, jer ono ni de fakto ni de jure više nije u rukama Srbije“, i da „to neko ovom narodu mora da kaže“.

Bilo je mnogo onih koji su pokušali da od njega naprave političara, ali je Kostić odgovarao da je jedan od retkih Srba koji je antitalenat za politiku, te da bi njegovo političko angažovanje bilo potpuni promašaj.

Vladimir Kostić je rođen 1953. godine. Završio je Četrnaestu beogradsku gimnaziju kao đak generacije, diplomirao je sa prosekom deset na Medicinskom fakultetu u Beogradu, na kome je redovni profesor. Bio je direktor Instituta za neurologiju Kliničkog centra Srbije. Član je brojnih domaćih i međunarodnih naučnih organizacija, dobitnik Oktobarske nagrade grada Beograda, 1988. i 1994. i Godišnje nagrade Srpskog lekarskog društva za naučnoistraživački rad 1997. Veliki je ljubitelj košarke.