Vlasinskom jezeru neophodni su novac, dobri projekti i ljudi

Mali broj stanovnika – a i prošle godine manji broj turista s obzirom na to da je zatvoren centralni hotel koji je sa depadansom prešao u vlasništvo investitora iz Ujedinjenih Emirata – ponovo aktuelizuje priču o ovom području na preko 1.200 metara nadmorske visine, gde se nalazi najveće veštačko akumulaciono jezero u Srbiji, naravno, ukoliko se ne računaju akumulacija Dunava ispred HE Đerdap 1 i Đerdap 2.

Uprkos svemu, iz Turističke organizacije Surdulica (TOS) i lokalne samouprave koja gazduje ovim područjem ne odustaju od „očuvanja i unapređenja ekološke situacije“.

Na Vlasinskoj visoravni postoje dva hotelska smeštaja Hotel „Narcis“ i Vila „Best“. Ti kapaciteti su popunjeni samo tokom novogodišnjih praznika, a bilo je i gostiju za nedavnu slavu Svetog Jovana, odnosno za Bogojavljenje, kada je lokalna samouprava organizovala plivanje za „Časni krst“.

IMA PROMENA, ALI I MNOGO POSLA

– Mi kao upravljači ovim područjem iz godine u godinu brinemo o održavanju čistoće, tekuće popravke i održavanja lokalnih i seoskih puteva na području Vlasine, a brinemo i da zimi svi putni pravci ovde budu prohodni, kaže za Danas direktorka TOS u Surdulici Biljana Nikolić. Lokalna samouprava u Surdulici, naglašava ona, kontinuirano radi na održavanju ekološke ravnoteže na Vlasini, kao i na unapređenju mera ovog područja koje je odlukom Vlade Srbije proglašeno za predeo izuzetnih lepota, za retkim vrstama u flori i fauni.

Zahvaljujući tome poslednjih godina šire područje Vlasinske visoravni oko jezera deluje drugačije nego ranije. Postavljeno je pedesetak nastrešnica sa stolovima i klupama za turiste koji tu mogu da se odmore, ali i da roštiljaju uz poštovanje ekoloških pravila. U sklopu mera zaštite Vlasine, o problemima vezanim za krivolov ribe i divljači koga i dalje ima, ali i nepoštovanja protivpožarnih pravila boravka, na ovom području brinu četvorica rendžera – čuvara.

Iz lokalne samouprave naglašavaju da su obnovljene i sve tri škole na ovom području, uprkos malom broju đaka. To je, moglo bi se reći, zalog za buduća vremena kada će nesumnjive lepote Vlasine i Vlasinskog jezera moći da se znatno više nego sada promovišu i koriste kao izuzetno zdrave turističke destinacije i ekološke oaze. A tako ozbiljnog posla bez ljudi nema.

– Radimo stalno na unapređenju turističkih usluga, pre svega za boravak sportskih ekipa, pa smo uredili tri košarkaška terena, a redovno se tokom leta već tradicionalno održava i Vlasinska regata, Vlasinska udica, triatlon, Somovijada koja iz godine u godinu okuplja sve veći broj ljudi, dodaje Biljana Nikolić i najavljuje otvaranje „adrenalin centra“, „mobilijara“, kao i novih sportskih terena jer je područje Vlasine pre svega interesantno za bazične pripreme naših sportista.

Na licu mesta može se i običan posetilac uveriti da postoje uređene pešačke i biciklističke staze, koje deluju više nego dobro, ako se zna da ovo područje manjka umnogome u pogledu smeštajnih i ugostiteljskih kapaciteta, uprkos najavama sa državnog vrha da će ih biti više.

– Mi ne možemo da planiramo gradnju hotela, ali ćemo nastaviti da čuvamo predeo u kome su najzdravija borovnica, vazduh, krompir, mleko i sir, objašnjava direktorka TOS iz Surdulice, navodeći da postoji i prostor koji ova organizacija koristi u namene boravka ljudi koji rade na promociji ekoloških vrednosti ovog predela.

Tu su boravili i ljudi iz nacionalnih medijskih kuća, gosti iz EU, ali i SAD i Australije. Ribolovci i lovci iz Sidneja, ali i NJujorka, Berlina, Sofije. Turističku štafetu, kao i na većem delu južne Srbije, održavaju gosti iz Bugarske. No, nažalost, ovih dana je na Vlasinskom jezeru lepši ambijent za foto-reportere negoli za turiste i sportiste. Snega ima dovoljno, ali ne i ski-staze, pa niti jednog jedinog ski-lifta.

EKOLOŠKI PRSTEN PRIORITET

Izgradnja kanalizacionog prstena oko jezera – koje se prostire od Promaje ka Crnoj Travi, gde je brana, ali i Lisinskom jezeru – ukupne dužine dvadesetak kilometara, projekat je broj jedan. Za to je neophodna obećana podrška Vlade Srbije na koju Surdulica računa, a Biljana Nikolić ističe „realnu spremnost“ lokalne samouprave da se taj prioritetan posao realizuje.

O najvažnijim potrebama za unapređenje života i rada na Vlasini u više navrata je govorio i Novica Tončev, predsednik Skupštine opštine Surdulica. Kako je letos potvrdio u intervjuu za Jugmediju, to su: izgradnja kanalizacionog prstena i druge infrastrukture, otvaranje privatizovanih ili izgradnja novih hotela, zabrana ispuštanja vode jezera mimo dozvoljene količine i presecanja „kanala“ kojim se zagađuje jezero. Bez ovih elemenata nema očuvanja ekološke sredine na Vlasini, ni razvoja turizma, a time Pčinjskog i Jablaničkog okruga.

Prema njegovim rečima, projekat za prečišćavanje otpadnih voda sa dva postrojenja – jedno prema Crnoj Travi, drugo prema Surdulici urađen je još pre 15 godina. U međuvremenu je tada predviđena tehnologija zastarela, pa Surdulica tu traži preprojektovanje, što košta oko 25 miliona dinara, plus 70 miliona za eksproprijaciju zemljišta. Novac je pre više od godinu dana tražen iz budžetskih rezervi države bez uspeha, pa će uskoro zahtev biti obnovljen. Očekuju ovaj put pozitivan odgovor, kaže Tončev za Danas i dodaje da se oba posla – eksproprijacija i preprojektovanje – mogu da se obave za pola godine, pa bi usledio tender za izvođenje radova.

Jer, jezero, kako ističe Novica Tončev, ne može da bude čisto dok se kanalizacija uliva u njega.

Od Korice do LJubeka i fudbalera

Dok je radio Hotel pored odmarališta Vlasinskih hidroelektrana, u čijem sastavu je postajala i Vila, na Vlasinskom jezeru su svojevremeno najčešće boravili srpski političari Petar Stambolić, Dragoslav Draža Marković, Ivan Stambolić. Na visinskim pripremama uoči olimpijade u Montrealu boravio je 1976. godine i kanuista Matija LJubek, pa potom i Dane Korica, kao i fudbaleri Crvene zvezde i drugih superligaških ekipa.

„Vlasinska rosulja“ i tresetna ostrva

Vlasinsko jezero, koje se nalazi na 1.230 metara nadmorske visine, najveće je veštačko jezero na brdskim i planinskim rekama na Balkanu i ono vodom snabdeva sistem od četiri hidroelektrane u sistemu EPS. Jezero je ukupne dužine više od deset kilometara, sa prosečnom dubinom oko deset, a na pojedinim mestima i većoj od dvadeset metara. Ovde raste i endemska biljka „vlasinska rosulja“, a Vlasinska visoravan je svetu poznata i po jedinstvenim tresetnim područjima, koja su nakon formiranja jezera prirodno postala ostrva na jezeru, koja plutaju i često se pomeraju pod udarima vetra.

Tekst je deo projekta „Turizam i ekologija, ključ razvoja Surdulice“, koji se sufinansira sredstvima opštine Surdulica. Stavovi izneti u medijskom prilogu nužno ne odražavaju stavove organa koji sufinansira projekat.