Vlast blokirala kazne poverenika

Kazne koje poverenik izriče predviđene su odredbama Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP) i do stupanja na snagu novog ZUP ukupan iznos kazni koje je u pojedinačnom slučaju poverenik mogao izreći iznosio je 200.000 dinara i to je u praksi davalo određene efekte.

Početkom primene novog ZUP, međutim, novčane kazne u postupku upravnog izvršenja značajno su uvećane i mogu da se izriču u rasponu od polovine mesečnog prihoda pravnog lica do 10 odsto njegovih godišnjih prihoda.

Iako je izgledalo da će takve kazne sigurno uticati na veću disciplinu u pogledu izvršenja onoga što je poverenik naložio, desilo se potpuno suprotno, ukazuje Šabić.

Radi utvrđivanja osnovice za izricanje kazni on se obraćao Upravi za trezor, ali je dobio odgovor da treba da se obrati Ministarstvu finansija, odakle je, posle više zahteva, dobio odgovor da takvi podaci „ne postoje“, jer Zakonom o budžetskom sistemu „nije definisan pojam ukupnog prihoda korisnika budžetskih sredstava“.

U odsustvu tih podataka nije moguće donositi rešenja o kažnjavanju, a i kada bi ih imao stvorena je situacija u kojoj bi izvršenje tih rešenja bila stvar dobre volje prekršioca zakona, naveo je Šabić.

On, naime, ističe da je od svih potencijalno nadležnih za sprovođenje njihovog prinudnog izvršenja – Vrhovnog kasacionog suda, Poreske uprave, Narodne banke, Prekršajnog suda i Komore javnih izvršitelja – obaveštavan da „nisu nadležni“.

Na taj način je blokiran i drugi zakonom predviđen mehanizam za prinudno izvršenje njegovih odluka – dužnost Vlade da neposrednom prinudom obezbedi njihovo izvršenje, istakao je Šabić.

Prema njegovim rečima, taj mehanizam ni do sada faktički nije funkcionisao, jer Vlada nije izvršavala svoju obavezu, ali je sada i pravno isključen, jer poverenik od Vlade može da zatraži prinudno izvršenje samo ako prethodno donese rešenje o kažnjavanju, što, kao što je navedeno, nije moguće.