Foto: FoNetU poslednja dva i po meseca protesti se održavaju širom Srbije, od prosvetara, ekologa, pijačnih prodavaca, pa do advokata i protivnika rata u Ukrajini.
Od početka marta pa do danas održano je bar 30 protesta.
Međutim, šira javnost o tome nije obaveštena, jer pro-režimske televizije i pro-vladini tabolidi o tome maltene ne izveštavaju.
Tek kada su ekološki protesti zbog kompanije Rio Tinto toliko prepravili Srbiju da vlast više nije mogla da ih ignoriše, RTS je, na primer, počeo šturo o tome da izveštava.
I pored velikog broja štrajkova i protesta, izgleda da vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem za to ne haje.
Politikolog Cvijetin Milivojević, ističe za Danas da se protesti širom Srbije ne emituju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom zato što mogu da budu opasna poruka kojim putem treba da idu sledeći učesnici prostesta i kojim putem najlakše mogu doći do ispunjenja svojih zahteva.
“Najbolji primer su taksisti, koji su sve svoje ciljeve bez problema postizali. Kada se nekoliko stotina taksista upreči na centralne beogradske raskrsnice onda stoji Beograd i cela Srbije. Nažalost, prosvetari i ostali nemaju tu vrstu moći, ali činjenica je uspevaju protesti koji su locirani po gradovima na najvažnijim i prometnijim mestima. Takvi su bili protesti protiv Rio Tinta u onoj fazi Save Manojlovića, kada su blokirani mostovi, autoput na ulazu u grad”, objašnjava Milivojević.
Naš sagovornik smatra da su izbori održani 3. aprila još jedna propuštena šansa.
“Opozicija je morala da preti bojkotom dok se ne oslobode mediji. Mene kao građanina zanima da život oko nas, pa i protesti, bude vidljiv tokom četiri godine, a ne samo tokom izborne kampanje. Opozicija je imala oružije u svojim rukama i ona bi to dobila, možda ne u punoj meri, ali svakako bi dobila relaksaciju na nacionalnim frekvencijama”, ukazuje Milivojević.
Podsetimo, u Novom Sadu je juče Advokatska komora Vojvodine organizovala protestno okupljanje ispred zgrade suda zbog brojnih nerešenih slučajeva napada na advokate, od kojih je poslednji paljenje automobila advokata Dragana Konjevića iz Sombora.
Samo dan ranije, 10. maja, naučnici su na Platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu održali protest tražeći jednake plate za jednak rad i siguran posao za sve naučnike.
Građani Bežanijske kose protestovali su 7. maja zbog planirane izgradnje dva solitera visine 100 i 120 metara na mestu sportskih terena, čime bi se uništila urbanistička celina, a planirano je da se poseče više od 100 stabala.
Dan ranije grupa građana iz niškog naselja Gornji Komren i deo opozicije protestvovali su zbog odluke Grada Niša da se u tom naselju ukopavaju divlje i domaće svinje koje su uginule od takozvane afričke kuge.
Na Međunarodni praznik rada, članovi Saveza samostalnih sindikata Srbije organizovali su Prvomajski protest u Leskovcu, ispred južnokorejske fabrike „Jura“, navodeći da je protest organizovan zbog toga što u ovoj kompaniji nije moguće organizovati sindikat, a oni koji su to i to pokušali da urade, dobili su otkaz.
Pod sloganom “Opasulji se – organizuj se u sindikat” Ujedinjeni granski sindikat “Nezavisnost” održao je 1. maja protest na Trgu Nikole Pašića sa porukom da su radnici svesni da se sa “opasuljivanjem počelo još 90-ih, ali da očigledno posao još nisu završili”.
Građani i aktivisti blokirali su 28. aprila put Valjevo-Lajkovac zbog istraživanja litijuma kompanije Eurolitijum.
Protest za odbranu Rađevica kod Aleksandrovca održan je 25. aprila u blizini mesta na kojem je planiran početak rada kamenoloma. Posle godinu dana od prvog protesta, ponovo su se okupili građani koji su želeli da iskažu svoje nezadovoljstvo zbog izgradnje kamenoloma na obroncima Goča.
Veliki protest pijačnih prodavaca održan je u Beogradu 13. aprila. Pijačni prodavci iz cele Srbije došli su u prestonicu kako bi iskazali protivljenje uvođenju fiskalnih kasa. U Nišu, Jagodini, Zrenjaninu, takođe, su održani protesti.
Savez studenata Filozofskog fakulteta u Novom Sadu blokirao je tu obrazovnu instituciju 6. aprila, nakon što je odbijena lista Studentske reakcije za izbore za studentski parlament.
Dvadesetak funkcionera Sindikata prosvetnih radnika Niša okupilo se 31. marta na centralnom Trgu kralja Milana, kako bi još jednom upozorili na probleme u prosveti koje država godinama ne rešava.
Istog dana, dakle 31. marta, studenti su protestovali na platou kod Filozofskog fakulteta u Beogradu zbog uvredljive izjave voditeljke TV Happy, Aleksandre Brčić, koja je prethodno izjavila da se studenti prodaju za 1000 dinara, tačnije da su za te pare spremni da urade šta god, i da izađu gde god, na bilo koji protest.
Tog 31. marta, dvadesetak funkcionera Sindikata prosvetnih radnika Niša okupilo se na centralnom Trgu kralja Milana, kako bi još jednom upozorili na probleme u prosveti koje država godinama ne rešava.
Pijačni prodavci, neazdovoljni odlukom nadležnih da moraju da poseduju fiskalne kase, prenoćili su 30. marta, ispred Andrićevog venca. Sutradan, 31. marta, su se razišli kućama.
Privrednici i turistički radnici održali su 30. marta protest u Beogradu zahtevajući da se u najkraćem roku prekine praksa subvencionisanja stranih investitora novcem građana Srbije, da se taj novac preusmeri u razvoj domaće poljoprivrede i prerade, ali da se smanje nameti na male zarade.
Šezdesetak članova Foruma srednjih stručnih škola okupilo se istog dana, 30. marta, ispred Ministarstva prosvete, na protestu pod sloganom „Za spas obrazovanja“, želeći da iskažu nezadovoljstvo platama i trenutnim stanjem u prosveti.
Meštani svih sela iznad manastira Sopoćani održali su 28. marta protestno okupljanje i blokadu putnog pravca Pazarište u dužini od 150 metara zbog neasfaltiranog i neprilagođenog izvođenja radova na delu puta Pazarište – Sopoćani.
Dana, 27. marta, aktvisti Ekološkog ustanka, koalicije Moramo i meštanima iz mesta u okolini Bora, predali su ambasadorki Kine u Beogradu zahtev da prenese njihovoj kompaniji Ziđin da momentalno prekinu sa zločinom nad ljudima u Srbiji.
Nezadovoljni što im još nije plaćena nadoknada za oduzetu zemlju zbog izgradanje auto-puta Preljina-Požega, žitelji Pakovraća kod Čačka blokirali su 26. marta prilaz gradilištu u tom mestu.
Proizvođači mleka su 25. marta u Šapcu prvo se prekrstili pa su onda prosuli količine mleka koje su doneli u šabačku kanalizaciju.
Šesti protest, u okviru kampanje „Srbija nije na prodaju“, održan je 20 marta u Novom Sadu. Na Pozorišnom trgu okupilo se oko stotinu Novosađana, koji su uz organizatore, pozvali na zabranu eksploatacije litijuma u i obustavu otvaranja novih rudnika širom Srbije.
Istog dana, 20. marta, održan je protest članova Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja održan je na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, a okupljeni su tokom skupa ponovili svoje zahteve za izmenu uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u predškolskim ustanovama.
Predstavnici Sindikata naučnika Srbije poručili su 15. marta na protestu ispred Ministarstva finansija u Beogradu da ne traže povećanja plata, već da budu ravnopravno i ravnomerno plaćeni i imaju sigurna zaposlenja.
Prodavci polovne robe na buvljoj pijaci na parkingu pored Tvrđave u centru Niša, održali su 14. marta protest ispred kabineta gradonačelnice Dragane Sotirovski.
Roditelji u Nišu su 8. marta protestovali jer su deca sa invaliditetom ostala bez ličnih pratilaca.
U Beogradu je povodom Međunarodnog dana žena, 8. marta, održana protestna šetnja po centru grada.
Takođe, već nekoliko protesta protiv rata u Ukrajini održale su Žene u crnom u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu.
Poslednji je održan povodom Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, 9. maja. Žene u crnom organizovale su tim povodom antirarnu/antifašističku akciju pod nazivom “Stop fasizmu! Stop ratu u Ukrajini“.
S druge strane, održani su i skupovi podrške Rusiji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
