Vlast hoće izbor REM-a da progura „ispod žita“: Danas ističe rok za prijave kandidata za novi Savet

Prema novom pravilu koje se prvi put primenjuje od donošenja novog Zakona o elektronskim medijima prošle godine, Skupštini je oduzeto pravo da predlaže kandidate.

Međutim, ni to ni daleko strožiji kriterijumi za nove članove Saveta nisu dovoljan garant da će zakonska pravila i procedure biti ispoštovani kao i da će se vlast tek tako odreći većinskog uticaja na odlučivanje u regulatornom telu koje je glavni medijski kontrolni mehanizam.

To potvrđuju i pritužbe organizacija civilnog društva da su već počeli pritisci na pojedine predlagače i proturanje provladinih kandidata.

U Reformskoj agendi Srbije država se obavezala da do kraja godine završi izmene i dopune medijskih zakona kako bi ih prilagodila evropskim standardima, ali i da će izabrati novi sastav Saveta REM-a, „kroz transparentan i inkluzivan postupak“.

Da se ipak radi o trci sa vremenom da bi se zahtevi EU tek formalno ispunili, a ne o istinskim reformskim potezima, pokazuju i aktivnosti Ministarstva informisanja poslednjih nekoliko dana, koje je najpre zbrzalo a zatim i gotovo prekinulo rad radnih grupa koje su bile zadužene za izmene medijskih zakona.

U tri radne grupe ili uopšte ili gotovo da nije bilo predstavnika reprezentativnih novinarskih udruženja i nezavisnih stručnjaka, a tamo gde ih je bilo, odbačeni su skoro svi predlozi izmena Zakona o javnim medijskim servisima, a ministar se pojavio sa sopstvenim predlogom nacrta zakona koji je istiog dana i izglasan.

U navedeni tekst nije uneta skoro ni jedan predložena izmena, dvomesečni rad grupe je anuliran, a Koalicija za slobodu medija je saopštila da je ministrovim „oktroisanim“ zakonom obesmišljen ceo proces.

Prema nezvaničnim informacijama do kojih je Danas došao, u sredu su i druge dve grupe završile svoj posao, a odredbe Zakona o elektronskim medijima koje se tiču izbora Saveta REM-a nisu menjane.

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski, koji je učestvovao prošle godine u pisanju Zakona o elektronskim medijima, kaže da su u tada usvojen nacrt ušli brojni predlozi koji su pooštrili kriterijume za članove Saveta, ali da je i dalje glavno pitanje hoće li se zakon poštovati.

– Tada su usvojene mnogo strožije odredbe po kojima neko uopšte može biti kandidata za člana Saveta, čak je prihvaćen veliki broj predloga u poslednjem momentu, iako sam najpre bio preglasan. Neki predlozi su da kandidat mora da ima 10 godina iskustva u radu u medijima, ili na unuverzitetu na kojima se studira novinarstvo, mediji, komunikologija, da to treba da budu pravnici ili ekonomisti, ali u medijskoj sferi. Sve te odredbe su u zakonu, imali bismo i efikasan REM i druge kontrolne mehanizme, da se radilo čak i po ranijem zakonu. Problem je što je to ostalo samo slovo na papiru, objasnio je Veljanovski ranije za Danas.

Vidljivi napori vlasti da se ceo proces izbora novog saveta REM-a završi što brže i „tiše“, „ispod žita“ i mimo očiju i ušiju javnosti, civilnog sektora i opozicije, razumljivi su s obzirom koliko je vladajućim strukturama bitno da zadrže uticaj i upliv u medije, koji je do sada imala. Ukoliko se u potpunosti ispoštuju nova zakonska pravila, to neće biti tako lako, pa se i očekuje da će se potruditi da ih zaobiđu.

– Izbor novih članova Saveta REM-a je daleko važniji od parlamentarnih izbora, jer ako uspemo da REM učinimo kredibilnim, možemo da imamo informisane građane. REM odlučuje o mnogim bitnim stvarima, pa sa zakonito izabranim Savetom i nezavisnim REM-om ne bismo imali problema sa propagandom sa privatnih televizija, cela medijska scena bi bila nezavisna. REM bira i Upravni odbor RTS-a, imali bismo i slobodne javne servise. Sa informisanim građanima, svaki naredni izbori bili bi lagani, kaže za Danas Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa, objašnjavajući zašto se vlast tako grčevito bori da zadrži REM onakvim kakav je bio do sada.

Zbog svega navedenog, upozoravaju organizacije civilnog društva, veoma je bitno da izbor bude što transparentniji i da se javnost isprati ceo proces, posebno rad skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje i aktivno se uključi u izbor Saveta.

Zato su Građanske inicijative u saradnji sa drugim NVO napravile sajt REMont (remontuj.tv), na kome građani mogu da pročitaju osnovne informacije i važnije, pišu predlagačima i osiguraju da ovi izbori, ali ni moguće manipulacije ne prođu neopaženo.

„Država više nema pravo da predlaže članove Saveta. Ipak, ukoliko ne reagujemo odmah, vlast je spremna da pritiscima na predlagače utiče na izbor novih članovi Saveta REM-a. Zato je na nama da budemo aktivni u pisanju predlagačima, da pratimo proces za izbor članova i da osiguramo da novi članovi predstavljaju nas, a ne aktuelnu vlast. Od REM Saveta zavisi kvalitet medijskog prostora u Srbiji. Bez nezavisnog i odgovornog Saveta, građani ostaju izloženi manipulacijama i medijskom sadržaju koji ne služi javnom interesu. Ovaj proces je prilika da se izaberu stručni i nepristrasni članovi koji će raditi na zaštiti medijskih sloboda“, piše na sajtu.

Građanske inicijative najavljuju i da će objaviti u kojim oblastima je već zabeležen pritisak na predlagače kao i pojavljivanje GONGO udruženja (tzv. vladinih nevladinih organizacija) među kandidatima, a u otvorenom pismu zahtevaće od Vlade da te pritiske spreči.

Inače, Savet REM-a ima devet članova koji se biraju “iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Regulatora”. Članove Saveta bira Narodna skupština, na predlog ovlašćenih predlača. Mandat članova Saveta traje šest godina i oni ne mogu ponovo da budu izabrani na istu funkciju.

Mogućnost da predlažu po dva člana Saveta imaju: Zaštitnik građana, Poverenik za ravnopravnost, Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, univerziteti akreditovani u Republici Srbiji; udruženja izdavača elektronskih medija u Republici Srbiji, udruženja novinara sa najmanje 300 članova sa plaćenom članarinom, zatim udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora u Republici Srbiji.

Jedan od novih predlagača prema izmenjenom Zakonu o elektronskim medijima su udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja ako su registrovana najmanje tri godine pre dana raspisivanja javnog poziva a imaju najmanje tri realizovana projekta u ovoj oblasti u poslednje tri godine.

Tu su i udruženja čiji su ciljevi zaštita dece, koja su postojala u prethodnom zakonu, kao i nacionalni saveti nacionalnih manjina, crkve i verske zajednice.

Procedura
Mandat članova prethodnog saziva Saveta REM-a istekao 5. novembra. Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine tek je tri nedelje kasnije objavio Javni poziv za predlaganje novih kandidata, iako je prema Zakonu o elektronskim medijima rok da se to učini bio 4. avgust 2024.
Zakon propisuje da predlagači dostavljaju imena kandidata najkasnije 15 dana nakon što Odbor za kulturu i informisanje objavi javni poziv. U pozivu piše da rok za podnošenje predloga kandidata počinje da teče narednog dana od dana kada je ovaj javni poziv objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“, dakle 20. decembra.
Odbor će potom imati sedam dana da objavi liste kandidata, i još sedam dana za utvrđivanje konačnog predloga kandidata, ukoliko ovlašćeni predlagači dostave više od dva kandidata. Sa kandidatima iz konačnog predloga Odbor organizuje javni razgovor u narednih 15 dana, a potom se izbor člana Saveta stavlja se na dnevni red prve naredne sednice Narodne skupštine.