Vlast ignoriše izveštaje svojih institucija

Ovo su glavni zaključci izveštaja „Institucionalni barometar“ koalicije prEUgovor, u kojem se analizira rad šest odabranih institucija važnih za poglavlja 23 i 24 tokom 2016. i 2017. – Agencije za borbu protiv korupcije, Sektora unutrašnje kontrole MUP, Komesarijata za izbeglice, Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Zlata Đorđević iz Transparentnosti Srbija govorila je o Agenciji za borbu protiv korupcije, koja radi sa 50 odsto kapaciteta od predviđenog sistematizacijom, a primetan je i odlazak zaposlenih. Stoga, kako je navela, Agencija ne može adekvatno da odgovori na zadatke koji su joj povereni, ali dodaje da je važno i postupanje drugih organa.

– Agencija mora tačno da utvrdi koje poslove treba da obavlja, u kom obimu i roku, kako bi se svi resursi trošili na najbolji način. Ključno je donošenje novog zakona o Agenciji kao i zakona o finansiranju političkih subjekata – rekla je Đorđević i podsetila da još uvek čekamo izveštaj o tome šta je učinjeno sa pojedinim funkcionerima koji su u kampanji za izbore pre godinu dana koristili svoje funkcije za političku promociju svoje stranke.

Na konferenciju je pozvan i predstavnik Agencije za borbu protiv korupcije, ali se nije pojavio.

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra analizirala je rad Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koji funkcioniše sa 60 posto kapaciteta od onog što je predviđeno. Ukazala je da se skoro polovina predmeta koje poverenica dobije odnosi na pritužbe građana, a da ih manje podnose državne strukture, koje najviše i krše Zakon o zabrani diskriminacije. Kada je u pitanju uvažavanje mišljenja poverenice, ona je navela da se u 75 posto slučajeva postupa po preporukama.

– Veliki problem je što građani i građanke još uvek ne prepoznaju diskriminaciju ili ne znaju kako da je prijave, dok Poverenik mora više da se usmeri na najranjivije grupe – rekla je Ignjatović. Takođe je problem, dodala je, što zakonodavna vlast „ne vidi poverenicu kao važan organ“.

Da veliki značaj za vidljivost ove institucije ima Skupština slaže se i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

– Moramo više pažnje posvetiti onima koji ne poštuju mišljenja i preporuke Poverenika kao državnog tela, i u tome veliki značaj ima Skupština. Naš uticaj bi bio mnogo veći kada bi Skupština razmatrala naše izveštaje i kada bi poslanici bili svesni značaja ovog mehanizma, koji njima stoji na raspolaganju u sprovođenju izvršne vlasti – istakla je Janković.

Bez odgovora na zahteve Poverenika

Dušan Šabić iz Centra za primenjene evropske studije predstavio je rad Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja. Naglasio je da je ta institucija od 2010. godine uputila 173 zahteva Vladi Srbije da obezbedi izvršenje rešenja koje je doneo poverenik, ali se Vlada ni u jednom slučaju nije oglasila. Slavoljupka Pavlović iz kancelarije Poverenika istakla je da je zabrinjavajuće to što se između 85 i 90 odsto prispelih žalbi odnosi na ćutanje administracije, što znači da država ignoriše svoje građane. Osim što i kod Poverenika, koji je samo ove godine primio 12.600 predmeta, nedostaju zaposleni, Pavlović je navela da ovog meseca, pred kraj mandata aktuelnog poverenika, „nismo imali novac za plate, što je stvorilo bojazan kod ljudi i napustila su nas četiri kvalitetna saradnika“.

EU nastavlja da podržava Srbiju

Nikolas Bizel ispred Delegacije Evropske unije u Srbiji istakao je da je cilj vladavine prava u slobodnom i demokratskom društvu „da obezbedi, a ne da ograniči prava“, što je jedna od glavnih vrednosti na kojima počiva EU.

Bizel je naveo da će EU nastaviti da pruža podršku Srbiji u ispunjavanju obaveza iz poglavlja 23 i 24.