Vlast "ispod žita" širi Beograd na vodi 1Foto: BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV/MO

Javni uvid u izmene i dopune Prostornog plana Beograda na vodi završen je u petak po skraćenoj proceduri, i trajao je svega 15 dana, a ukoliko ovakav dokument bude usvojen, doneće veliku slobodu investitoru da sam odlučuje šta će i kako graditi, dok je javni interes, očekivano, potpuno zapostavljen, smatraju organizacije i udruženja koja se tom problematikom bave.

Naime, osim što ovoliki stepen izmena nije smeo da bude tretiran ubrzanom procedurom, problematičan je i sam sadržaj izmena.

Kako navode iz RERI-ja u svojoj analizi, u nacrtu dokumenta su izbrisani brojni važni urbanistički parametri koji zapravo postavljaju ograničenja samom investitoru.

„Ovako postavljenim planskim rešenjima suspenduju se brojni mehanizmi kontrole nad transformacijom prostora i otvara se mogućnost zloupotrebe propisa u cilju daleko intenzivnijeg obima izgradnje. Pozicije objekata, njihova visina, spratnost kao i brojne druge karakteristike gotovo su u potpunosti podređene volji investitora kojem je otvorena mogućnost da na račun uzurpiranja javnih površina i ugrožavanja javnog interesa nesmetano ostvaruje svoje namere“, navodi RERI.

– Radi se o vrlo fleksibilnom i nepotpunom dokumentu, u kom se bukvalno brišu osnovna ograničenja i projekat se prilagođava potrebama investitora. Još gore, ne samo trenutno, već mu se ostavlja mogućnost da kako vreme promiče, prilagođava projekat svojim potrebama i po svom nahođenju. Svaki plan treba da štiti javni interes i da omeđi investitora. Umesto toga, ove izmene dopuštaju upravo suprotno, da on radi šta hoće, dok se javni interes uopšte ne štiti, kaže za Danas Jovan Rajić iz instituta RERI.

Za svaku od urbanističkih celina, blokova i zona koje su predmet izmena i dopuna u potpunosti su izbrisani indeks izgrađenosti (količnik ukupne građevinske površine objekata i površine bloka) i spratnost objekata (maksimalni dozvoljeni broj spratova u objektu), a u 11 od 30 blokova povećana je maksimalna visina na 100 metara.

– Ukoliko hipotetički postoje dva investitora, ne postoji mogućnost međusobne kontrole ukoliko se paralelno gradi i to ovaj plan izričito omogućava. Prvi koji bude dobio građevinsku dozvolu izgradiće šta hoće, drugi koji bude došao ne može unapred da anticipira, koliko će mu kvadrata biti dozvoljeno da izgradi. To stvara pravnu nesigurnost, ko će da uloži novac u nešto tako neizvesno, gde ne može ništa da se predvidi, zaključuje Rajić.

On dodatno naglašava da se u ovom području Srbije primenjuje ekstrateritorijalnost, odnosno da „ovde ne važi pravni poredak Srbije“.

– Ovde je suspendovan pravni poredak Srbije ugovorom sa investitorom. Pre toga je suspendovan tako što su porušeni objektu koji su se tu nalazili mimo Ustava i zakona, pa je onda ugovorom sa investitorom utvrđeno da se na tom području ne primenjuj propisi Srbije, a ovo je samo logičan nastavak, te se nakon ovih izmena neće primenjivati ni pravila koja se odnose na prostorne planove RS, nego će moći investitor da gradi kako hoće, uz neka minimalna ograničenja, koja su opšteg karaktera, a ono sve što treba da sadrži planski dokument, ovaj neće sadržati , ako bude usvoje u ovoj formi. Procedura nije smela da bude skraćena, a to se radi da se smanji mogućnost učešća javnosti, dostavljanja komentara, i ponovo ispod žita , onako kako je to u poslednje vreme postalo pravilo. To je sve u duhu i ovih izmena zakona kojima svedočimo, da se maksimalno skrajne javnost i da se prosto minimizuje njeno učešće, smatra Rajić.

Iz istih razloga primedbe, proceduralne i sadržajne, podneo je i kolektiv Ministarstvo prostora. Cela procedura morala je da se sprovede jer se ovde radi o izmenama obuhvata dve trećine, a dodatno se uvode i izmene saobraćajne infrastrukture, odnosno deo trase i tri stanice metroa, p zakon ne priznaje tolike izmene kao minimalne.

– Plan nema gotovo nikakav odnos prema prostoru, u ovim izmenama i dopunama, neophodni parametri koji se vrlo precizno definišu, ne postoje. Dato je da je dozvoljena maksimalna visina do sto metara, ali ne i tačno kojih objekata, da bi se zadržala ta ukupna površina koju plan navodi. Podatak kao što je indeks izgrađenosti, koji govori o odnosu između površine objekta i površine bloka, je izbrisan iz plana. Dakle, kada se radi neki plan ovog tipa, daju se ti parametri koji su neka vrsta jednačine, svaka nepoznata mora da ima svoj tačan broj, koji su ulazni podaci za dalju izgradnju. Ako toga nema, anda je sam proces dolaska do građevinske dozvole gotovo nemoguć, a samom investitoru daje veliku mogućnost za malverzacije na terenu, kaže arhitekta i urbanistkinja Iva Čukić iz Ministarstva prostora.

Ona dodaje da je pitanje zašto je ovaj plan uopšte rađen.

– Investitor samostalno odlučuje o visini objekata i o završnom oblikovanju tih objekata. On ima tu bruto površinu ukupnu koju treba da poštuje, ali nema odnos prema okruženju oko tog objekta i nema odnos prema spratnosti. Tako da on može da stavi da između spratova bude na primer šest metara ili deset ako želi, i tako površinu osnove drži istu, dok visina ide vrlo visoko, objašnjava Čukić.

Smanjuju se zelene površine

– U nacrtu plana smanjuju se zelene javne površine i to one koje se odnose na zaštitni pojas. Propisano je da to bude tu iz preventivnih razloga. Na prostoru područja plana morate da imate zelenu površinu ne iz estetskih već zdravstvenih i bezbednosnih razloga. Sada se briše jedan deo zelenih površina, a na njegovo mesto dolaze komercijalni sadržaji, opet bez jasnih ograničenja, kaže Rajić. Čukić objašnjava da je veliki centralni park smanjen na 50 odsto zelenih površina, dok je za veliki skver koji je trebalo da ima 50 odsto ozelenjenih površina, dozvoljeno da bude potpuno popločana površina.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari