Izmene Zakona o vojsci, Zakona o odbrani, Zakona o policiji i Zakona o BIA koji se nalaze u skupštinskoj proceduri imaju zajedničke karakteristike, rezime je javne rasprave koju je juče organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP).
Pored toga što svi ovi zakonski predlozi sadrže lošija rešenja u odnosu na postojeća, sumirao je Predrag Petrović, izvršni direktor BCBP-a, još gore je što se u njima mogu prepoznati negativni trendovi u sektoru bezbednosti.
– U svim ovim dokumentima uočava se trend rasta diskrecionih ovlašćenja rukovodilaca, koji su po pravilu politički funkcioneri. Dodatno, primećuje se smanjenje transparentnosti rada sektora bezbednosti – apostrofirao je Petrović, naglašavajući da se svi ovi zakoni usvajaju „na kilo“, bez delotvorne javne rasprave. Iako predstavnici vlasti ove izmene zakona predstavljaju kao stepenicu ka članstvu u Evropskoj uniji, prema Petrovićevim rečima, to nije tačno.
– Ako se detaljnije pogledaju ove zakonske izmene, vidi se da one urušavaju institucije, što nas zapravo udaljava od EU. Iskoristili bismo ovu priliku da apelujemo na zvaničnike EU da stave akcenat na ova pitanja, pošto je moj utisak da naši političari postupaju samo kada im je nešto jasno nacrtano – kazao je Petrović. Katarina Đokić, istraživačica BCBP-a je, govoreći o izmenama Zakona o vojsci i Zakona o odbrani, istakla da se njima pravna forma usklađuje sa praksom koja je ranije bila kritikovana. – Zakon o vojsci predviđa proširenje ovlašćenja Vojne policije, koje će moći po odluci Ministra odbrane da obezbeđuju i lica van sistema vojske. Sa takvim rešenjem postoji rizik da se Vojna policija pretvori u privatno obezbeđenje koje svi mi plaćamo – kzala je Đokić. Ona se osvrnula i na izmene Zakona o odbrani koje, kako je navela, prete da „naprave tabu“ od bilo kakvog raspitivanja o funkcionisanju Ministarstva obrane.
– U izmenama Zakona o odbrani, taksativno je nabrojano koje vrste podataka su tajne. Radi se o najrazličitijim podacima i praktično dolazimo do toga da je reč o svim merama i postupcima Ministarstva odbrane – istakla je Đokić, ne dovodeći u pitanju potrebu sistema odbrane da zaštite neke podatke. Loša rešenja mogu se primetiti i u izmenama Zakona o policiji, a Saša Đorđević iz BCBP-a se fokusirao na tri najgora.
– Izmene Zakona o policiji proširuju diskreciono pravo ministra da odlučuje ko može da bude zaposlen mimo konkursa. Dodatno, širi se i krug lica koji mogu, bez obaveštenja, da budu bezbednosno proveravane. Konačno, izmene nisu uspostavile funkcionalnu podređenost policije tužilaštvu, zbog čega tužilaštvo u praksi ne kontroliše tok predistažnog i istražnog postupka – naglasio je Đorđević..
Zaštita podataka o ličnosti može da ugrozi put ka EU
Đorđe Krivokapić, iz SHARE fondacije je govoreći o nacrtu novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kao njegovu dobru stranu istakao manjak originalnosti radne grupe koja ga je pisala. „Ovaj dokument je izuzetno visoko usklađen sa propisima EU o ovom pitanju“, rekao je Krivokapić. Ipak, on se osvrnuo na činjenicu da čak 59 od 89 članova zakona predviđa izuzetke od pravila za sektor bezbednosti. „U tom kontekstu, pitanje je kako ćemo vršiti nadzor nad primenom ovog zakona. U svakom slučaju, ako ovo pitanje ne budemo regulisali na zadovoljavajući način to može značajno ugoziti naš put ka EU“, naglasio je Krivokapić.
Lipovac: Ne potcenjivati službenike
Milan Lipovac, iz Centra za primenjenu bezbednost nije se saglasio sa ostalim govornicima na javnoj raspravi tvrdeći da predložene izmene neće ugroziti vladavinu prava, funkcionisanje institucija i evropske integracije. „Sistem bezbednosti ne funkcioniše u vakuumu, već u realnoj sredini i treba ga i analizirati u tom ambijentu. Iako se slažem da zakonske izmene imaju izvesne nedostatke, smatram da ne treba da potcenjujemo državne službenike koji rade u sistemu bezbednosti“, istakao je Lipovac.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
