Vlast krije informacije od javnog značaja

Primera ima mnogo, ali tipičan bi mogao biti slučaj uskraćivanja u vezi sa koncesijom aerodroma „Nikola Tesla“. Javnost nema informacije o studiji izvodljivosti i sadržini ugovora, i pored izričitih stavova, kako mojih tako i Upravnog suda – ocenjuje za Danas poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić. On dodaje da nadležni ignorišu zahteve u oblasti slobode pristupa informacijama u tolikoj meri „da ne kažem baš bezobrazno“.

– Najveći broj žalbi koje dobijam nisu zbog toga što je organ vlasti odbio zahtev, već je u više od 85 odsto slučajeva razlog „ćutanje“, odnosno ignorisanje zahteva. Nije za utehu što nakon moje žalbe organi vlasti uglavnom daju prethodno uskraćene informacije. Nije za utehu, jer se neko očigledno, po sistemu „ako prođe prođe“, poigrava sa pravima javnosti. Ako tome dodamo da to prolazi nekažnjeno, dobijamo kompletnu sliku o odnosu nadležnih prema odgovornosti za kršenje zakona – ističe Šabić.

 Ocenili ste kao vrlo lošu situaciju u vezi sa odnosom nadležnih prema pravu građana na zaštitu podataka o ličnosti. Kako se to može promeniti, imajući u vidu da vlast ne postupa po vašim preporukama?

– Pa, ne bi se moglo generalno reći da vlast ne postupa po preporukama poverenika. Kao i u oblasti slobode pristupa informacijama gde je procenat uspešnih intervencija iznad 93 odsto, on je i u oblasti zaštite podataka na tom nivou. Problem je kompleksniji. Državne aktivnosti se u najvećoj meri i svode na aktivnosti poverenika, koje, iako višestruko uvećane, u proteklim godinama ne mogu da nadomeste ono što mogu da urade samo izvršna i zakonodavna vlast. Ako podsetim da Vlada sa donošenjem Akcionog plana za sprovođenje Strategije zaštite podataka o ličnosti kasni neverovatnih osam godina, a da se sa donošenjem novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kasni pet godina, onda je zaključak da je situacija veoma loša neminovan. To uostalom potvrđuju i praktično svakodnevne, nekad i vrlo robusne povrede prava građana na privatnost, uz istovremenu potpunu nespremnost tužilaštva, MUP-a i pravosuđa da na to reaguju na adekvatan način. Krivični postupci se gotovo i ne pokreću, prekršajni koje pokrene poverenik se vode inertno i sporo, pa je najčešći epilog nastupanje zastarelosti.

 Očekujete li da će Skupština raspravljati o vašem godišnjem izveštaju?

– Moj odgovor na Vaše pitanje bi morao da bude pozitivan. Skupština je i po zakonu i po sopstvenom Poslovniku obavezna da razmatra taj izveštaj. U normalnom redu stvari, Skupština je poslednji organ od koga bi se moglo očekivati da će se ogrešiti o princip zakonitosti ili da će kršiti akte koje sama donosi. Nažalost, i pored toga, moram da kažem da nisam optimista. Skupština već tri prethodne godine nije razmatrala Izveštaj poverenika. Nije to činio čak ni „matični odbor“ – Odbor za kulturu i informisanje. Jedini pozitivan izuzetak u tom smislu, ako se za poštovanje zakona mora reći da je pozitivan izuzetak, bio je skupštinski Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova. Ostaje da vidimo kako će to izgledati ove godine, ali bih, rekoh, bio prijatno iznenađen ako bi Skupština razmatrala Izveštaj.

Koji su ključni propusti na koje ste ukazivali vlastima, a da pri tom nije bilo reakcije?

– U oblasti zaštite podataka o ličnosti to su već pomenuti neshvatljivi propusti odnosno zakašnjenja sa primenom Strategije koja je usled toga već prevaziđena, pa treba spremati novu, i novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Vlada se oglušila ne samo na moja upozorenja nego i na najdirektnije pokušaje da pomognem pripremajući i stavljajući im na raspolaganje kompletan model novog zakona. U oblasti slobode pristupa informacijama izdvojio bih praktično potpuno odsustvo odgovornosti za kršenje zakona. U protekloj godini počinjeno je bar nekoliko hiljada prekršaja, a Upravna inspekcija pokrenula je samo 11 postupaka. Ako vam kažem da su građani u svojstvu oštećenog pokrenuli 40 puta više postupaka nego što je to učinio taj nadležni državni organ, suvišan je svaki dalji komentar.

Stvari isto stoje i sa zakonskom obavezom Vlade u slučaju potrebe prinudom obezbedi izvršenje rešenja poverenika. U 2017. poverenik je to od Vlade zatražio 43 puta, Vlada to nije uradila nijednom.

Upozorenje uz nastavak nadzora

Poverenik je upozorio Ministarstvo odbrane da obrada podataka o ličnosti, sadržanih u privremeno oduzetim privatnim informaciono – telekomunikacionim sredstvima bez sudskog naloga, predstavlja nedozvoljenu obradu podataka o ličnosti. U saopštenju Poverenika se podseća da je poverenik prethodno pokrenuo postupak nadzora Ministarstva odbrane nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a po prijavi Vojnog sindikata Srbije. U prijavi je navedeno da je ministar odbrane izdao naređenje da svi zaposleni u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane potpišu izjavu kojom daju pristanak da im budu oduzeti mobilni telefoni i njihova sadržina pregledana, u slučaju da ne poštuju zabranu unošenja privatnih informaciono-telekomunikacionih sredstava u određene prostorije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.