Vlast krivi Beograđane zbog nespremnosti za grejnu sezonu

List Vreme pisao je o nespremnosti Beograda za nadolazeću zimu.

Beograd u proseku, osim uglja, potroši i oko 800 hiljada kubika drva. Za razliku od prošle godine, ove godine postoji ogroman pad količine ogreva. Drvarski trgovci su krivicu prebacili Centrali za ogrev. Centrala je okrivila drvarske trgovce, ali i nedostatak vagona koji donose drva do drvara na Savi, navodi se u tekstu.

Naime, drvo je otkupljeno i pre nego što vagon dođe do drvara.

Nespremnost Beograda za grejnu sezonu koja je u jeku ne šteti samo Beograđanima već i fabrikama koji ne mogu da pokrenu svoje pogone, trgovcima, zanatlijama…

I dok je osetno da je ogreva ove godine manje, Centrala za ogrev kaže da radi profesionalno i po planu, dok  za drvarske trgovce kažu da namerno prave lažnu paniku kako bi što pre prodali drva i po što većoj ceni.

Železnica, Centrala i „drvari“ optužuju jedni druge međusobno dok ogreva ima sve manje.

Ipak, kao glavnog krivca sve tri grupe su označile narod „koji nesavesno troši drva!“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Pravda pisao je o neobičnom suđenju i još neobičnijoj presudi.

U Vajmaru se pred licem pravde pojavio siromašni nemački plemić.

Bio je okrivljen za prevaru, a branio se sam. Kad se utvrdilo da je on počinio delo prevare i kad je sam priznao da je to počinio, sudija ga je upitao: „Šta možete da kažete u svoju odbranu?“

Na to je plemić odgovorio samo sa: „Gete !“

Glavni sudija je ostao ostao zbunjen i umesto da završi slučaj, upitao je plemića kakve veze ima Gete sa njegovom prevarom i odbranom iste.

Plemić je tada citirao jedan stih Getea koji glasi: „Upamti, od varalice ćeš se odbraniti samo tako, ako i sam varaš varalice!“.

Sudiji se ova odbrana dopala do te mere da je presuda završena pomilovanjem plemića.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“