Vlast mora ići među građane po mišljenje

Građani su sve više na društvenim mrežama, pa se otuda pojavila i potreba da vlade i parlament sa njima komuniciraju na taj način. Na prvom mestu moraju se objavljivati informacije na veb sajtovima, a kao podrška tome postoje i društvene mreže. Vlade moraju slušati šta građani misle i žele, a dobro je poznato da su društvene mreže veoma „glasni“ prostori. Ako si zainteresovan za konkretnu politiku, zakon, pitanje, moraš čuti šta oni imaju da kažu, kaže u razgovoru za Danas Endi Vilijamson, osnivač i izvršni direktor organizacije Future Digital iz Velike Britanije, koji je boravio u Beogradu u okviru „Foruma – građani, mediji, parlament“ u organizaciji Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA.

Na koji način vlasti treba da koriste nove forme komunikacije?

– Zavisi od toga šta planiraju da rade. Ključno je da u pravo vreme objavljuju informacije, ali kako bi trebalo da ih koriste – pa da osluškuju javnost konstantno. Kada žele da se konsultuju o nekom pitanju, moraju da izađu napolje, da izađu iz okvira kakvog su navikli da rade. Moderni pristup vladama treba da bude takav da oni dolaze nama po mišljenje. U novom svetu, dakle, vlada mora doći tebi. Pa i na društvenim mrežama. Vlade u principu ne znaju dovoljno dobro razumljiv jezik kojim bi opisali probleme građanima, oni to rade u njihovom tehnokratskom jeziku. To mora biti na jeziku građana, u njihovom prostoru, na društvenim mrežama – Fejsbuk, Tviter, blogovi, druge onlajn zajednice, veoma je važno otići tamo i pitati ljude šta misle.

Konkretno, koji je tip novih tehnologija u komunikaciji najefektivniji?

– Svi zajedno, u različito vreme. Jutjub je, na primer, veoma dobar i moćan medij. Staviš video da ga ljudi mogu videti i ostaviti svoje komentare, pa još kada to staviš na Fejsbuk, može biti veoma korisno. Tviter je, s druge strane, bolji za individualnu komunikaciju političara sa građanima, dok vlada i parlament moraju koristiti Tviter pažljivo.

Mogu li nove tehnologije promeniti osnove demokratije i kako?

– Ne mogu, tehnologija ne može promeniti ništa. Ono što je tehnologija u mogućnosti jeste da pomogne ljudima da kreiraju promene. Ono što mi treba da promenimo nije tehnološki nivo, već kulturološki, moramo promeniti naše kulturološko viđenje demokratije, očekivanja od demokratije i građana, a tehnologije možemo iskoristiti da to uradimo.

Kako srpske institucije koriste prednosti novih tehnologije i interneta?

– Vrlo malo sam upoznat, ali mogu reći da je to još u veoma ranom stadijumu. Interesantno je da su Srbiji, ali i u mnogim razvijenim demokratijama u svetu, kao što je u Latinskoj Amerika, vlade relativno konzervativne i veoma sporo usvajaju ono što je novo. Iako postoje spoljni faktori koji ukazuju na nove prednosti, vlade i parlamenti ne vide da to funkcioniše i sporo to prihvataju.

Šta biste Vi predložili vlastima u Srbiji kada je reč o upotrebi interneta i društvenih mreža?

– Prvo moraju da shvate koliko je bitna transparetnost i odgovornost njihovog rada. Najveći problem koji može postojati u bilo kom demokratskom sistemu zbog netransparetnosti je gubitak poverenja. Nivo poverenja u parlamente i institucije je relativno visok, dok u Srbiji to nije slučaj. Zbog toga građani moraju videti šta se radi i znati zašto se to radi. To je ključno. Gde su tu tehnologije? One su veoma dobar način da vladu i parlament učine transparentnim i odgovornim. Na taj način mogu se objavljivati transkripti sa sednica, rezultati glasanja, podaci o radu…

O sagovorniku

Endi Vilijamson je međunarodno priznati ekspert u oblasti digitalne demokratije, inovacija i novih oblika uključivanja građana. Kao iskusan konsultant, istraživač i komentator, u čijem se fokusu nalaze digitalni i socijalni mediji, društvo i politika, zainteresovan je za pronalaženje inovativnih načina uključivanja građana. Njegov rad usmeren je na jačanje demokratskog liderstva, izgradnju poverenja i oživljavanje demokratskih procesa.