Vlast nastavlja da promoviše ratne zločince

Kako se naglašava, pojedini poslanici u Skupštini Srbije nastavljaju da negiraju genocid u Srebrenici i to bez ikakvih sankcija.

„Kao i prethodnih godina, parlament ni u 2019. nije doneo konačnu odluku o ukidanju mandata jednom od poslanika (Vojislav Šešelj, prim. aut) koji je osuđen pred Haškim tribunalom“, piše u izveštaju EK i navodi da Srbija treba da pokaže iskrenu posvećenost istragama i sudskim postupcima u slučajevima ratnih zločina, „jer je to neophodno zbog efektivnog suočavanja s prošlošću i pomirenja“.

EK smatra da Srbija treba da prioritet da složenim slučajevima ratnih zločina i da sudi na osnovu komandne odgovornosti, odnosno visokim zvaničnicima.

U izveštaju se ocenjuje da Srbija mora u potpunosti da sarađuje sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove, što uključuje potpuno prihvatanje odluka i presuda ovog suda u Hagu, inače pravnog naslednika Haškog tribunala.

EK podseća da je Srbija prethodnih godina u više navrata javno osporavala presude Tribunala, i da je to činjeno čak i na najvišim državnim nivoima.

Izveštaj govori i o slučaju funkcionera Srpske radikalne stranke Vjerice Radete i Petra Jojića – iako im se ne spominju imena – koji su optuženi da su ucenjivali i pretili svedocima tokom suđenja njihovom političkom vođi, Vojislavu Šešelju, a koje Srbija odbija da uhapsi i izruči u Hag. Navodi se da je doneta konačna odluka da im se ne može suditi u Srbiji.

EK ukazuje i na to da bilateralni sporazumi tužilaštva Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske nisu u potpunosti iskorišćeni, kao i da saradnja sa Hrvatskom nastavlja da nailazi na prepreke i da nema opipljivih rezultata.

„Zajednička pravna saradnja je i dalje ekstremno limitirana u predmetima ratnih zločina. Srbija još nije sprovela presudu u slučaju generala Đukića. On ima prebivalište u Srbiji“, piše u izveštaju.

EK podseća da Tužilaštvo za ratne zločine nije objavilo izveštaj o radu još od decembra 2018. godine, kao i da se u poslednje tri godine pogoršao pristup informacijama na sajtu ovog Tužilaštva.

U izveštaju EK piše i da su prošle godine podignute četiri optužnice od kojih su tri preuzete iz Bosne. Ukazuje se da su dve od te četiri optužnice odbačene, dok je jedna spojena s drugim predmetom.

„Izrečeno je sedam prvostepenih presuda, osuđeno je 15 lica koji su dobili od dve do 15 godina zatvora, dok je jedan oslobođen“, navodi se u izveštaju EK.

Nacionalna strategija

Što se tiče sprovođenja Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločine, u Evropskoj komisiji ističu da njena implementacije ide sporo. Ukazuju i na to da Nacionalna strategija ističe na kraju 2020. godine, i naglašavaju da još nije započeta izrada nove.