foto (BETAPHOTO/MILAN TIMOTIĆ/MO)Beogradska vlast nije odustala od izgradnje žičare na Kalemegdanu, iako je taj projekat zaustavljen oštrim reakcijama stručne i šire javnosti, a zatim i sudskom odlukom. Da se gondola, koja je ocenjena kao izuzetno štetan ali i zakonski problematičan projekat, ipak planira i dalje, pokazuju stavke u nacrtu budžetu grada za narednu godinu, ali i izmene različitih urbanističkih planskih dokumenata, upozoravaju upućeni.
Ostaje da se vidi da li će aktuelna gradska ali i republička vlast pošto- poto insistirati da se ta gradnja izvede ili se ta mogućnost tek ostavlja otvorenom, kao i da li je u ovom trenutku uopšte i moguća. Ono u čemu su sagovornici Danasa saglasni je da čelnici Beograda tu temu verovatno neće ni pominjati do izbora u aprilu naredne godine.
– Beograd je velegrad čiju važnu komponentu čini bogata kulturna i arheološka istorija sa Beogradskom tvrđavom u samom njenom srcu, tako da svako eksperimentisanje ili politički hir u vezi sa njom ne sme biti tolerisano. Pritom, saobraćajni i privredni značaj ovog projekta, koji košta 18 miliona evra, ravan je nuli. Očigledno je da je vlast pomerila kontroverzne projekte za period nakon izbora, ali nije odustala od njih. Zato će predstojeći izbori biti i svojevrsni referendum za ili protiv ovih i drugih najavljenih projekata, kaže za Danas Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS).
Ta organizacija upozorila je nedavno da je u nacrtu budžeta grada Beograda za 2022, za namenu izgradnje problematične žičare „Ušće-Kalemegdan“ opredeljeno 500 hiljada dinara, a čitavih 420 miliona već u 2023. godini. Nacrt budžeta tek treba da bude izglasan, a pred odbornicima gradske Skupštine naći će se krajem meseca. Dodatno, nije se zaboravilo ni na dugo najavljivane jarbole sa zastavama, pa je predviđeno da se u 2023. za nabavku i ugradnju potroši 320 miliona dinara, a sledeće godine milion dinara u istu svrhu.
Incijativa Ne davimo Beograd i ranije je upozoravala da se od izgradnje gondole nije odustalo, već da je taj plan samo odložen za neki pogodniji trenutak, na šta ukazuju brojne izmene planskih dokumenata. Kako oni navode, vlast pokušava da gondolu provuče kroz, za javnost slabo vidljive, izmene novog urbanističkog plana Beograda koji je trenutno u izradi, ali i Plan generalne regulacije.
– Kao sto smo sve vreme i upozoravali, od gondole se nije odustalo već se čeka da prođu izbori kako bi se počelo sa radovima. Sličan slučaj je i sa sečom šume na Košutnjaku i sa drugim štetnim projektima. Za gondolu zaista nema mesta na jednom od najvažnijih kulturno-istorijskih spomenika. Jedini način kako možemo biti sigurni da će se sa ovakvim nasiljem nad urbanizmom Beograda prestati, jeste da smenimo ovu kriminalnu vlast. Ja pozivam ljude da nam u tome pomognu i uključe se jer svi moramo dati svoj doprinos, kaže Radomir Lazović iz te inicijative.
Mirko Popović iz instituta RERI napominje da nije prvi put da se za gondolu i slične projekte rezervišu sredstva u budžetu, te da je isti slučaj bio i prošle godine, iako nije bilo realnih šansi da se taj projekat i realizuje.
– U projektu gondole postoji niz nezakonitosti i kršenja propisa i verujem da je ovo samo jedan od neuspešnih pokušaja da se taj projekat održi, pre svega u političkom životu. Mislim da time vlast sebi pokušava da ostavi neku mogućnost, ali sumnjam da taj projekat zaista mogu da realizuju. Verovatno će čekati rezultate beogradskih izbora pa da se taj projekat ponovo revitalizuje, pre svega u glavama tih ljudi, a iskreno se nadam nikada na teritoriji Breograda. Ipak, sa ljudima koji trenutno upravljaju Beogradom, nikada se ništa ne ztna i ne može se proceniti obim štete koji mogu da nanesu gradu, smatra Popović.
On podseća da taj projekat i dalje nema obaveznu saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, te da je proteklo više od dve godine od kako je nadležno Ministarstvo donelo odluku o obimu i sadržaju studije.
– Sada ne postoji ni zakonski osnov da potražuju novu građevinsku dozvolu, jer bi pre toga morali i Studiju da rade iz početka, pa da dobiju saglasnost na nju, objašnjava Popović.
U međuvremenu, RERI se pre mesec dana obratio Ministarstvu kulture sa inicijativom da ono zahteva od Vlade da se stavi van snage nezakonit Plan detaljne regulacije za gondolu.
– Zakon o zaštiti kulturnih dobara predviđa mogućnost da se na taj način stavi van snage plan koji može da naruši kulturno dobro. A mi svakako imamo veliki broj dokaza da taj suludi projekat može da nanese ogromnu nepovratnu štetu zašićenom kulturnom dobru kakvo je Kalemegdanska tvrđava. To je još jedno pravno sredstvo koje smo iskoristili, a nastavućemo dok taj projekat ne bude “sahranjen”, zaključuje Popović i podseća da se o štetnosti gondole izjasnila struka, da se na isti način izjasnio i Upravni odbor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, te da u stručnoj javnosti postoji jedinstveno uverenje da taj projekat poguban i da može da nanese veliku štetu gradu i njegovom kulturnom nasleđu.
Podsetimo, pripremni radovi na izgradnji gondole, koji su otpočeli sečom 150 zdravih stabala na Kalemegdanu, zaustavljeni su odlukom Upravnog suda, prema čijoj proceni je gradnja počela bez potrebnih dozvola kao i zakonski neophodne saglasnosti nadležnih institucija na Studiju o proceni zaštite životne sredine.
Javni uvid tokom praznika
Izmene Plana generalne regulacije Beograda trebalo bi da se nađu na uvidu javnosti od 20. decembra, a da li se u njemu nalazi i gondola, za sada nije poznato. Međutim, nedavno objavljena odluka o javnom uvidu već je podigla prašinu u javnosti, a pojedine organizacije tražile su da se odloži, jer jsmatraju nedopustivim da se uvid u tako važan, krovni planski dokument, organizuje tokom praznika, čime se javnost praktično potpuno udaljava od uvida u izmene njime predviđene.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
