Varošica Vučje je možda najbolji primer na jugu Srbije kako je u proteklih tridesetak i više godina vođena pogrešna razvojna politika. Umesto da se intenzivnije late poljoprivrede, jer za to postoje neslućene mogućnosti, ovde su mladi ljudi gurani u fabričke hale. Šezdesetih i sedamdesetih godina bila je sramota obrađivati zemlju! Svi su želeli platu u fabrici, a kao i drugde na siromašnom jugu Republike, bilo najviše tekstilnih radionica od kojih su neke sagrađene u vreme kada je Leskovac slovio za srpski Mančester i kada je njegovo zaleđe, a to važi i za Vučje, sanjalo da bude pod „leskovačkim šinjelom“.

Varošica Vučje je možda najbolji primer na jugu Srbije kako je u proteklih tridesetak i više godina vođena pogrešna razvojna politika. Umesto da se intenzivnije late poljoprivrede, jer za to postoje neslućene mogućnosti, ovde su mladi ljudi gurani u fabričke hale. Šezdesetih i sedamdesetih godina bila je sramota obrađivati zemlju! Svi su želeli platu u fabrici, a kao i drugde na siromašnom jugu Republike, bilo najviše tekstilnih radionica od kojih su neke sagrađene u vreme kada je Leskovac slovio za srpski Mančester i kada je njegovo zaleđe, a to važi i za Vučje, sanjalo da bude pod „leskovačkim šinjelom“.

Nekad i sad

U Vučju, odnosno samo u TI „Vučje“, nekada je radilo dve hiljade radnika a sada dođe desetak i to samo zbog socijalnog programa. – Od tuge hoću da presvisnem kada obilazim hale bez radnika i gledam propale mašine – kaže Zorica Stanojković, radnica.

Nekada ekonomski moćna, varošica Vučje beleži sumorne dane. Zapravo, veliki sunovrat je započeo još pre dve decenije i od tada nije sagrađena nijedna stambena zgrada!
Posle gašenja ovdašnjih tekstilnih i drugih fabrika, stanovništvo koje živi u samoj varoši i koje je u fabričke dimnjake gledalo kao u „svoju crkvu“, na rubu je egzistencije.
Centar Vučja deluje sablasno, jer su baš u tom delu varoši zatvorene i tekstilne fabrike „Vučje“, „Vučjanka“ i „Radonjica“… sliku upotpunju loše fasade starih zgrada, izlokani kolovozi i smrknuta lica ovdašnjih ljudi. Uz privredni sunovrat, sledilo je i ostalo potonuće: bioskop je davno zatvoren, pozorišta nema, skroman kulturni život odvija se zahvaljujući velikim naporima ljudi u Domu kulture.
Za razliku od samog Vučja, sela u okolini su bogata, jer stanovnici pored bavljnja proizvodnjom ratarskih kultura, uzgajaju i jagodičasto voće koje predaju ovdašnjem kombinatu „Porečje“, jedinoj svetloj tački u tom kraju i, što je vrlo zanimljivo, jedinom preživelom društvenom kombinatu na jugu Srbije.
Za Vučje i ceo porečki kraj, ipak, ima nade. Direktor Poljoprivrednog kombinata „Porečje“ Svetomir Marjanović kaže da je budućnost u poljoprivredi. Vučje se nalazi na tri reke, klima je odlična, zemlja plodna a radnici iz propalih kolektiva nisu zaboravili da obrađuju zemlju. Poljoprivredni kombinat „Porečje“ okuplja oko dve hiljade kooperanata i oni su glavni oslonac ove firme, koja se može pohvaliti najsavremenijim zasadima. Istovetna se kazivanja mogu beležiti i u Grdelici i Brestovcu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari