foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)Govoreći o atmosferi u društvu uoči izbora, predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora BCBP Srđan Cvijić kaže da je društvo u Srbiji izuzetno polarizovano, i to pre svega zahvaljujući vlasti.
On ocenjuje da imamo najprljaviju kampanju od uvođenja demokratije 2000. godine, ali i montipajtonovsku situaciju, gde vlast pokazuje do kog nivoa su institucije u Srbiji zarobljene i ispolitizovane u kampanji protiv političkih protivnika.
“I koji je moj zaključak? Ja bih tu iskoristio metaforu iz lova – da je ranjena zverka najopasnija”, naveo je Cvijić.
Kaže da je teško proceniti kakav efekat polarizovana kampanja može da proizvede među biračima – da li će birače odbiti od toga da glasaju za predmet napada ili za samu vlast.
“Niko u vlasti se ne bavi preterano tim kalkulacijama, nego su odlučili da gas nabiju do daske i da možemo samo da očekujemo pogoršanje, zahuktavanje do 17. decembra, a možda i posle”, naveo je on.
On ocenjuje da su ekonomska pitanja u centru kampanje za vlast, koja grčevito pokušava da utvrdi ili povrati tihu većinu kojoj su ta pitanja najbitnija.
Govoreći o odnosu prema Rusiji, Cvijić kaže da je najveći broj glasača Srpske napredne stranke i socijalista proruski orijentisan, kao i biračko telo desno orijentisanih stranaka.
“To je glavni razlog neuvođenja sankcija Rusiji, strah od gubitka birača”, naveo je Cvijić.
Upitan kako partije tokom kampanje govore o kosovskom problemu, Cvijić kaže da ne insistiraju preterano ni na tom pitanju, da je vlasti u interesu da izbegava to pitanje i da se fokusiraju na druga, dok mu se čini da opozicija ne donosi uvek prave odluke.
“Za desničarske koalicije, to je, pored nekih drugih ipak sekundarnih pitanja, jedino i glavno pitanje u njihovoj političkoj agendi, razlog njihovog postojanja; za veliku opozicionu koaliciju, mislim da oni još uvek nisu svesni šta njihovi birači žele da čuju, to je s jedne strane razumljivo, a s druge strane nisu u poziciji da oni diktiraju i kontrolišu diskurs u kampanji, jer nemaju pristup većini televizija i medija, tako da mislim da su politički akteri malo izgubljeni, neki izbegavaju da uopšte govore o tome”, rekao je Cvijić.
On navodi da nema sumnje da je Vučić prihvatio plan, nebitno da li je potpisan ili ne, ali da je u situaciji da apsolutno kontroliše vlast, u smislu diktiranja i kreiranja narativa.
“Citiraću mog kolegu Igora Bandovića, direktora BCBP, koji poredi predsednika Vučića sa Markom Drenom iz Kusturičinog filma Underground, koji ima armiju malih muškaraca i žena koji za njega rade tokom rata, kako bi on mogao da profitira od njihovog rada. Rat prestaje, a njemu je u interesu da i dalje profitira i onda njima stvara uverenje da taj rat traje još dvadeset godina. Mi živimo tu situaciju. Šta se dešava u inostranstvu iza zatvorenih vrata je jedna stvar, a kad se naš predsednik vrati predstavlja nama potpuno drugu verziju stvarnosti, i to je moguće jer kontroliše sve medije”, naveo je on.
Zato kaže da u tom smislu ne bi kritikovao opoziciju, jer se nalaze u situaciji u kojoj ne diktiraju narativ.
“Da oni podrže Ohridski sproazum, neki jesu, da svi podrže, onda bi ih Vučić, koji ga je prihvatio, kritikovao što njega podržavaju što je prihvatio sporazum. To je apsurdna situacija u kojoj živimo”, naglasio je Cvijić.
Govoreći o odluci Evropskog saveta da od Evropske komisije zatraži da se u Poglavlje 35 uključi Ohridski sporazum, Cvijić je rekao da je i akterima, kada su dogovarali sporazum, bilo jasno da će se dogovor iz Brisela i Ohrida naći u Poglavlju 35, koje reguliše sva ostala pitanja.
“Meni je osnovno pitanje, kada govorimo o Rusiji, Kosovu, unutarpolitičkoj situaciji, koliko će to zamagljivanje da traje, jer mi nemamo jasnu strategiju od naših predstavnika vlasti, predsednika… Prvo su žonglirali sa dve loptice, tri, četiri, sada sa osam loptica, i kad tad će da padnu onome ko žonglira na glavu, to je situacija u kojoj se nalazimo”, naveo je Cvijić.
Upitan da li će Mađarska moći da blokira usvajanje te odluke na Evropskom savetu u decembru, Cvijić je rekao da ni Mađarska ne može da stvara na više frontova probleme Uniji i da će možda popustiti kad je o ovom pitanju reč.
Govoreći o evropskom putu Srbije, Cvijić navodi da namere ove vlasti nisu iskrene i ocenjuje da punopravno članstvo u EU njih ne interesuje, iako su zainteresovani za finansijsku pomoć.
Tekst u celosti čitajte na portalu Demostata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
