Vlast otvara front sa advokaturom

Da je vlast nevoljno i pod pritiskom jednodnevne obustave rada advokata odustala od autentičnog tumačenja otkriva i prekjučerašnje gostovanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića na televiziji Hepi.

„Razumem nameru onih koji su predlagali autentično tumačenje tri zakona, njihova namera nije bila da se zaštite banke već država, da se zaštitimo od samovolje advokata, jer nisu oni danas štrajkovali zbog naroda već zbog sebe, rekao je Vučić dodajući da najveću korist od sporova sa bankama imaju advokati, a ne građani i običan narod.

Ovakva izjava predsednika Republike primorala je predsednika Advokatske komore Srbije Viktora Gostiljca da reaguje i u saopštenju tu izjavu okarakteriše kao neprikladnu i uvredljivu za advokaturu.

„Nije advokatura predložila ta tumačenja nego poslanici vladajuće stranke. Ovo je nakon predloga da bez plaćanja sudske takse nemate pravo na sudsku zaštitu, drugi predlog koji je uperen direktno protiv svih nas, građana ove države. U oba slučaja advokatura je stala u odbranu građana, ali i samih advokata na šta ima pravo. U svakom slučaju, kakav je odnos prema advokaturi u jednoj državi govori mnogo i o toj državi i o advokaturi. Zato je vrlo bitno da se vodi računa kada predstavnici države govore o advokaturi jer je to profesija koja je vrlo osetljiva na svaku vrstu pritiska“, saopštio je Gostiljac.

Izjava Aleksandra Vučića u kojoj odgovornost za preveliki broj sudskih sporova sa bankama prebacuje advokatima nije originalna. Slične kvalifikacije su u prethodnom periodu iznosili i drugi visoki državni zvaničnici, još od trenutka od kada su se advokati pobunili protiv nacrta izmena Zakona o parničnom postupku. Uz konstataciju da nesporno postoji problem preopterećenosti sudova, advokati sa kojima je Danas razgovarao decidno odbacuju tvrdnju da su advokati najodgovorniji za takvo stanje.

Prema mišljenju Vladimira Beljanskog, predsednika Advokatske komore Vojvodine, primarna odgovornost leži upravo na bankama „koje su građanima naplaćivale troškove koje po zakonu nisu smele“.

– Ukoliko postoji iskrena želja da se smanji broj sudskih sporova, prava adresa su banke. One, umesto da nadoknade građanima troškove koje su nezakonito naplaćivale, rado ulaze u sporove, znajući da će ih izgubiti. Pretpostavljam da imaju računicu po kojoj im je to isplativije, ističe Beljanski.

On priznaje da je tačno da advokati koji zastupaju klijente u sporovima sa bankama imaju višestruko veću korist od samih građana, i da je određen broj advokata pronašao način da to iskoristi. Ipak, kako napominje, advokatske komore ne mogu samostalno da se izbore sa tim problemom.

– Konkretno, mi smo saznali da u Osnovnom sudu u Novom Sadu samo jedan advokat postupa u oko četiri hiljade ovakvih predmeta. Veliko je pitanje na koji način ti advokati dolaze do klijenata i na koji način dolaze do informacija o korisnicima bankarskih usluga. Međutim, disciplinski tužioci komora nemaju ni približna ovlašćenja koja imaju tužioci, a oni do sada nisu pokazali želju da istraže ove slučajeve, navodi Beljanski.

Sporovi koje građani vode sa bankama došli su u fokus javnosti nedavno kada je objavljen nacrt izmena Zakona o parničnom postupku. Advokati su oštro kritikovali ovaj nacrt, smatrajući da je njegova zamisao da onemogući građane da podnose tužbe protiv banaka. Nakon što se pod pritiskom advokata od tog nacrta odustalo, troje narodnih poslanika Srpske napredne stranke je predložilo autentično tumačenje tri zakona koji bi direktno uticali ne samo na buduće sporove, već i na one koji su već okončani ili su u toku. Od ovoga se odustalo, opet nakon oštre reakcije advokature.

Da je autentično tumačenje usvojeno, smatra advokat Ivan Ninić, bio bi uspostavljen opasan presedan.

– Usvajanje tih tumačenja bi otvorilo Pandorinu kutiju i detoniralo pravni poredak u zemlji. Reperkusije takvog postupka bi bile nesagledive i nadilazile bi problem bankarskih sporova. To bi nas dovelo u situaciju da svaka interesna grupa može da pokuša da preko parlamenta utiče na ishod konkretnih sudskih sporova, kaže Ninić.

Objašnjavajući genezu prevelikog broja bankarskih sporova, Ninić ističe da je osnovni krivac Narodna banka Srbije koja godinama unazad nije kontrolisala bankarski sektor.

– To odsustvo regulacije dovelo je do prvih sudskih postupaka, kada su građani shvatili da su oštećeni. Tu se interes građana poklopio sa interesom advokata koji od tog posla žive. Što je više tih presuda bilo, postalo je jasno da je sudska praksa neujednačena. Tome je Vrhovni kasacioni sud stao na put 2018. godine time što je zauzeo opšti stav, nakon čega je najveći broj sporova išao o korist građana. Sada vidimo pokušaje da se nekom čarobnom formulom retroaktivno utiče na sve te sporove, navodi Ninić.

Na jesen se nastavlja borba

I izmene Zakona o parničnom postupku i autentično tumačenje tri zakona su prema mišljenju advokata imali isti cilj – onemogućiti građane da pokreću i dobijaju sudske sporove protiv poslovnih banaka. Imajući u vidu da se privremeno odustalo i od usvajanja predloženog nacrta, ali i od autentičnih tumačenja, advokati očekuju da se uskoro pokuša na neki novi način. „Imajući u vidu da je advokatura pružila otpor najavljenim izmenama, verujem da će u narednom periodu biti napada na organe advokatskih komora kako bi se razbilo jedinstvo advokata“, navodi Vladimir Beljanski, predsednik Advokatske komore Vojvodine. Sa njim je saglasan i advokat Ivan Ninić tvrdeći da se na jesen očekuju „nove runde borbe“.