Kukolj: Država ne daje visoki prioritet smanjenju zagađenja

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, koje je preneo RTS, najgora situacija bila je u Beogradu, Valjevu, Kosjeriću, Užicu, Nišu, Boru, Pančevu, Smederevu i Beočinu.

Tako je u Beogradu najviši peti stepen zagađenosti bio na Novom Beogradu i Starom gradu, dok su stanovnici Valjeva udisali vazduh u kome je koncentracija čestica PM-10 i PM-2,5 prelazila 300 mikrograma po kubnom metro, što je šest puta više od granične vrednosti.

Stručnjaci sa kojima je Danas razgovarao objašnjavaju da je do velikog zagađenja došlo zbog sadejstva više različitih faktora.

Gust saobraćaj, dominantno grejanje na čvrsta goriva, termoelektrane koje ispuštaju otrovne materije uz nepovoljne klimatske uslove za ovo doba godine, ali i pasivnost vlasti u rešavanju problema zagađenja glavni su „krivci“ što građani Srbije teško dišu poslednjih nedelja.

Premijerka Ana Brnabić nakon hitnog sastanka u Vladi povodom situacije u vezi sa zagađenjem vazduha u Srbiji izjavila je da nema mesta ni razloga za paniku, jer se ne radi o nečem što je nova pojava, pošto se to ponavlja godinama, zbog vremenskih uslova.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan izjavio je juče da je na hitnom sastanku u Vladi Srbije povodom povećanog zagađenja vazduha dogovoreno da se preduzmu mere u više gradova u Srbiji.

Kako objašnjava Srđan Kukolj iz Alijanse za zdravlje i životnu sredinu, evropske nevladine organizacije koja se bavi uticajem zagađenog vazduha na zdravlje ljudi, lošeg kvaliteta vazduha uglavnom se setimo zimi, iako je to problem sa kojim se suočavamo tokom cele godine.

Na pitanje Danasa da li je situacija alarmantna, Kukolj odgovara da je „stanje alarmantno tokom cele godine jer ne postoji snažna politička volja ka ambicioznijem rešavanju ovih problema.“

– Čini se da država ne daje visoki prioritet smanjenju zagađenja. Jedna od mera koja bi dala odmah rezultat mogla bi biti zabrana kretanja vozila u određenom periodu dana ili subvencije za zamenu sistema grejanja na čvrsta goriva. Međutim to se kod nas ne pominje – kaže Kukolj, dodajući da je i pored svega pohvalno što je Ministarstvo za zaštitu životne sredine „najavilo javnu raspravu o strategiji niskougljeničkog razvoja sa akcionim planom, kao i izradu programa i akcionog plana za zaštitu vazduha, koji moraju biti usklađeni sa direktivama EU“.

Sagovornik Danasa objašnjava da guranje problema zagađenja pod tepih suviše košta sve građane. NJegova organizacija prošle godine objavila je studiju koja je pokazala kakav negativan uticaj na zdravlje ljudi ima zagađenje samo iz termoelektrana.

– Naša studija koja se bavila posledicama zagađenja iz termoelektrana na ugalj pokazala je na osnovu podataka iz 2016. da je zbog rada termoelektrana bilo 570 preuranjenih smrti, 1.042 bronhitisa kod dece, 303 slučaja hroničnog bronhitisa, 439 hospitalizacija, 175.795 izgubljenih radnih dana, što je sve zajedno Srbiju koštalo 1,6 milijardi evra dodatnih zdravstvenih troškova – ističe Kukolj.

Da se država ne bavi problemom zagađenja na adekvatan način smatra i Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine (RERI).

– U ovim okolnostima ja očekujem da i premijerka i ministar za zaštitu životne sredine podnesu ostavke jer nisu radili svoj posao. Strategija za zaštitu vazduha trebalo je da bude donesena još 2015. Mi već nekoliko godina imamo osam anglomeracija u kojima je vazduh ocenjen trećom kategorijom, odnosno prezagađen. I šta je urađeno tim povodom? Beograd je recimo doneo plan koji je trebalo da se bavi ovim problemom. Taj plan je usvojen još 2016, a do danas se kvalitet vazduha nije popravio. Niko nije kontrolisao ni sprovođenje, ni efikasnost tog plana, a to je bila obaveza Ministarstva za zaštitu životne sredine. Na kraju, mi kao država imamo obavezu u okviru Energetske zajednice da sprovodimo Nacionalni plan za smanjenje emisije iz termoelektrana što takođe ne radimo i još se trudimo da prikrijemo činjenicu da ništa ne činimo tim povodom – ističe Popović.

Sagovornik Danasa smatra da je suludo okriviti građane za povećano zagađenje, što su neki od predstavnika vlasti pokušali da učine.

– Ovih dana smo slušali da je vazduh zagađen jer vozimo stare automobile i koristimo stare šporete. Kada bi imali para, građani bi kupovali nova kola. Siromašni građani ne mogu da budu ekološki svesni niti mogu da imaju veću ekološku svest od vlastodržaca – zaključuje Popović.

Kome verovati?

Govoreći za N1, Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje rekao je da je kvalitet vazduha u Beogradu juče prepodne bio prihvatljiv. Komentarišući podatke koje pruža specijalizovani sajt AirVisual, a koji Beograd svrstava među najzagađenije u svetu, Šoštarević je istakao da ovaj sajt očigledno ima drugačiju metodologiju ocenjivanja kvaliteta vazduha u odnosu na Gradski zavod koji koristi kriterijume EU propisane „Common Air Quality“ indeksom (CAQI).

Povodom različitih podataka koje pruža AirVisual u odnosu na referentne institucije u Srbiji Srđan Kukolj kaže da postoji razlika između indeksa kvaliteta vazduha koji koristi Airvisual i ustanova u Srbiji.

– Različite zemlje imaju različite indekse kvaliteta vazduha koji su usklađeni sa nacionalnim dokumentima koje same zemlje donose. Ti dokumenti u sebi između ostalog sadrže koje su granične vrednosti za svaki od polutanata. Srbija ali i mnoge druge zemlje nisu svoje granične vrednosti u potpunosti prilagodile preporukama Svetske zdravstvene organizacije, objašnjava Kukolj.

Očerupan budžet za ekologiju

Mirko Popović kaže da je poslednjih godina donet niz mera koje su „očerupale“ budžet koji je trebalo da bude namenjen zaštiti životne sredine. „Ukinut je Fond za zaštitu životne sredine. Sredstva koja se prikupljaju od zagađivača izgubila su svoj namenski karakter pa sad mogu biti upotrebljena da se zapuše razne rupe. Donet je i niz uredbi prošle godine kojima se zagađivači praktično aboliraju od plaćanja nadoknade. A da ne govorimo o stranim investitorima kojima je dozvoljeno da ne poštuju domaće zakone i zagađuju vazduh svakodnevno – kaže Popović.