Vlast produžava mandat Zoranu Pašaliću za još tri godine

Međutim, ono što je važno istaći je da je prema prelaznim odredbama tog Nacrta zakona, aktuelnom zaštitniku građana Zoranu Pašaliću praktično omogućeno da nastavi da obavlja posao do isteka tog osmogodišnjeg mandata.

S obzirom na to da je on izabran u julu 2017. godine, ukoliko se usvoji novi zakon, Pašalić će na funkciji zaštitnika građana moći da bude do 2025. godine.

Naime, u članu 48. Nacrta zakona o Zaštitniku građana navodi se da „postupci kontrole Zaštitnika građana koji su započeti do početka primene ovog zakona, a koji nisu okončani, okončaće se prema odredbama zakona koji se primenjivao do početka primene ovog zakona“, da bi se potom nadovezao član 49. koji kaže: „Zaštitnik građana i zamenici Zaštitnika građana koji su izabrani prema odredbama Zakona o Zaštitniku građana („Službeni glasnik RS“, br. 79/05 i 54/07) nastavljaju da vrše funkcije dok ne istekne osam godina od kada je njihov mandat počeo da teče, osim ukoliko u međuvremenu ne nastupi neki od razloga za prestanak funkcije iz člana 14. stav 1. tač. 2. do 7. ovog zakona, bez mogućnosti da budu ponovo izabrani na iste funkcije“.

Takođe, Pašaliću i njegovim zamenicima se omogućava da nastave sa radom do isteka mandata i nakon sticanja uslova za penziju.

Pašalić je rođen 1958. godine, što znači da će funkciju ombudsmana obavljati i u penziji.

Inače, Nacrtom zakona je bilo predviđeno da Pašalić i njegovi zamenici mogu da budu predloženi za reizbor na istu funkciju, ali je to u konačnom Nacrtu zakona izbačeno.

Bilo je predviđeno i to da mandat traje sedam, a ne osam godina, ali je i to promenjeno.

Zabrinjava i to što je ukinuta pozicija sekretara stručne službe kao zakonski ustanovljenog profesionalnog rukovodioca, čime Zaštitnik građana, sada na primer, donosi odluku o prijemu zaposlenih u radni odnos.

„Opredeljenje je Nacrta zakona da se sva kadrovska pitanja u stručnoj službi, pa i pitanje rukovođenja stručnom službom Zaštitnika građana, kao i propisivanje radnih mesta na položaju, ostavi autonomno-pravnom uređivanju opštim aktom koji donosi Zaštitnik građana.

Ovakvo rešenje ne predstavlja prepreku da Zaštitnik građana svojim aktom kojim uređuje organizaciju stručne službe predvidi da će tom službom rukovoditi sekretar (kako je to, na primer, uredio Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti)“, navodi se u Obrazloženju Nacrta zakona o Zaštitnika građana.

Iako je tokom javne rasprave traženo da, kako se navodi u Izveštaju o sprovedenoj javnoj raspravi, da se ukine „ekskluzivno pravo poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini da predlažu kandidate za Zaštitnika građana, s obzirom na to da se čitav postupak izbora čini zavisnim samo od volje političkih stranaka“, taj predlog nije usvojen, pa poslaničke grupe i dalje predlažu kandidate.

Međutim, uvedeno je da predsednik Narodne skupštine raspisuje javni poziv svim zainteresovanim licima da se prijave za kandidata za Zaštitnika građana, pa od prijavljenih kandidata koji ispunjavaju uslove, poslaničke grupe predlažu kandidate.

U Obrazloženju Nacrta zakona navodi se da je „objavljivanje javnog poziva u društvenom interesu“.

„Javnim pozivom povećava se društveni uticaj i kontrola u postupku izbora Zaštitnika građana i omogućava najširem krugu lica da na formalno uređen način izraze svoju zainteresovanost da u postupku učestvuju u svojstvu kandidata za Zaštitnika građana. Pored toga, poslaničke grupe će isključivo moći da predlože za kandidata ono lice koje se nalazi na prethodno utvrđenoj listi kandidata koji ispunjavaju zakonom propisane uslove za izbor. Međutim, ono što je možda najvažnije i što bi trebalo opravdano očekivati uvođenjem instituta javnog poziva u postupku izbora Zaštitnika građana, jeste to da će poslaničke grupe prilikom odabira lica sa utvrđene liste, nastojati da odaberu najboljeg kandidata sa liste kako bi javnosti pružili odgovarajuće obrazloženje za učinjen odabir kandidata kojeg će predložiti“, piše u Obrazloženju.

Plata kao predsednika Ustavnog suda

U šestoj glavi, u članu 44. Nacrta zakona propisano je pravilo da Zaštitnik građana ima pravo na platu u visini plate predsednika Ustavnog suda, a zamenici Zaštitnika građana u visini plate sudije Ustavnog suda. Ovakvo rešenje je sadržano i u trenutno važećem zakonu.