Vlast se „ohladila“ od „odmrzavanja“ vojnog roka

Ono o čemu se do pre tri, četiri godine nije ozbiljno ni razmišljalo, krajem ove je trebalo da postane izvesno. Međutim, kako se približilo najavljeno vreme donošenja konačne odluke, stiče se utisak da se vlast “ohladila” od ideje da vrati obavezno služenje vojnog roka.

Dobar indikator da je to slučaj predstavlja izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je nedavno u Nišu rekao da o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka još nije donesena odluka i da u vezi s tim postoji mnogo problema.

„Od kog godišta da to važi – ako kažemo da bi to bilo od 1994. ili 1995. godišta, mi ne možemo da prihvatimo 35.000 ili 20.000 ljudi, mi možemo da prihvatimo do 10.000 ljudi, a onda je pitanje koga da oslobodite“, rekao je Vučić dodajući da se razmatra dodatno povećanje plata za dobrovoljno služenje vojnog roka da bi se privuklo još 5.000 vojnika na godišnjem nivou, što bi bilo neophodno kako bi se popunila sva mesta.

Ova izjava predsednika Srbije upadljivo odskače od izjava najviših državnih zvaničnika koji su u prethodnih nekoliko godina javno primećivali samo pozitivne strane povratka na stari sistem.

Marija Ignjatijević, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku prepoznaje više razloga zbog ovog opreznijeg pristupa pitanju vraćanja obaveznog služenja vojnog roka.

– Prvi su praktične prirode – vraćanje vojnog roka je skupa i logistički zahtevna odluka, koja ne bi rešila problem odliva kadra ukoliko se ne adresiraju drugi sistemski problemi u Vojsci Srbije. S druge strane, bez obzira na to što prema istraživanjima javnog mnjenja većina ljudi podržava vraćanje vojnog roka, konkretni potezi u tom smeru bi mogli biti vrlo politički rizični za vlast u predizbornom periodu. Kada pogledate istraživanja javnog mnjenja koja uključuju samo mlade, podrška je na mnogo nižem nivou i generalno je upitno da li bi se entuzijazam iz anketa održao u praksi. Moguće je da će vlast svakako nastaviti da koristi ovo pitanje u populističke svrhe do izbora i da će pokušati da balansira sa različitim delovima javnog mnjenja, navodi Ignjatijević.

Prema njenim rečima, vraćanje vojnog roka bi značajno opteretilo budžet, a istovremeno ne bi na adekvatan način rešilo popunu ljudstvom, pre svega zato što problem nije samo popuna rezerve, već odliv kadrova svih profila.

– Ova odluka iziskuje velike resurse, bez obzira na model koji bi se izabrao – potrebno je obezbediti infrastrukturu, kasarne, plate i ishranu regruta, starešinski kadar i mnoge druge stvari. Sam predsednik je u Nišu izjavio da sistem nema kapaciteta da primi onoliko ljudi koliko bi opšta obaveza obuhvatila. Drugo, odluka bi potencijalno otvorila šire probleme u društvu, uticala na odlazak mladih iz zemlje, otvorila prostor za korupciju i slično, navodi Ignjatijević.

Upitana za komentar ideje da se dobrovoljni regruti privuku povećanjem naknade koju bi primali, Ignjatijević ističe da se u načelu radi o rešenju koje je na mestu, ali koje ne bi bilo dovoljno.

– S obzirom da se ljudi najčešće odlučuju da služe dobrovoljno kako bi kasnije lakše dobili posao u sistemu, potrebno je poboljšati i uslove rada profesionalnih pripadnika vojske. Ako mladi vide da iz sistema odlaze svi, od profesionalnih vojnika do oficira, vojna profesija im svakako neće biti privlačna i teže ce se odlučivati da dobrovoljno služe. Da bi se rešio problem odliva kadra, potrebno je razbiti taj začarani krug i voditi računa pre svega o ljudima koji su već u sistemu, i to ne samo kroz povećanje plata, već generalno kroz obezbeđivanje boljih uslova rada, kaže Ignjatijević.