Vlast simulira demokratske procese

Sudija Apelacionog suda Dragana Boljević rekla je da se obično govori „dva pravnika – tri mišljenja“, ali oko radnog teksta ustavnih amandmana postoji nepodeljeno mišljenje struke i svi traže njihovo povlačenje iz procedure.

Takav stav iznele su pravosudne institucije, Vrhovni kasacioni sud, Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva, napomenula je ona i dodala da isto to zastupaju i sudovi koji su održali kolegijume i naveli da se radi o tekstu koji je „nepopravljiv i na nedopustivo niskom nivou“.

Boljević je rekla da je 20. februara sličan stav iznelo 15 profesora kojima je ustavno pravo struka, koji su različite životne dobi i ideoloških stavova, ali su jedinstveni u stavu da je radni tekst amandmana „pogubno opasan“ za društvo, a ne samo pravosuđe.

Kada je vlast videla da je sama na vetrometini, dodala je ona, počela je da pravi svoj nevladin sektor, a javljaju se i udruženja frizera, kozmetičara.

Boljević je rekla da je sadašnja vlast preuzela model prošle, Demokratske stranke, koja je simulirala demokratske procese u pravosuđu.

Tužilac Radovan Lazić podsetio je na izjavu pomoćnika ministra pravde Čedomira Backovića Dragani Boljević „sa zadovoljstvom ću vam napraviti štetu“ zbog koje nije trpeo nikakave posledice.

Cilj takvih ustavnih amandmana je potpuno urušiti poverenje građana u pravosuđe, ocenio je Lazić.

On je naveo da izvršna vlast smatra da će usvajanjem tih izmena ustava „štiklirati“ obavezu iz akcionog plana za poglavlje 23, ali problem je što se to čini na pogrešan način i što će se time pojačati uticaj izvršne vlasti na pravosuđe, umesto da bude obratno.

Lazić ukazuje da se ne zna ni ko je pisao te ustavne amandmane, ako nisu profesori, advokati, sudije, tužioci.

Rečeno je – službenici Ministarstva u okviru svoje plate, a to je nakaradan tekst u svakom smislu i ne ispunjava uslove nekog pravilnika, a ne Ustava, naglasio je Lazić.

Novinarka Tamara Skrozza ukazala je da je situacija u novinarstvu mnogo lošija od ove u pravosuđu, jer je tamo struka ujedinjena, dok u medijima to nije slučaj.

Mi smo u toj priči o nefer uslovima ušli kao totalno ruinirana profesija, pravosuđe i školstvo se drže zajedno, ali novinari i mediji se godinama bore sa snažnim ekonomskim i političkim pritiscima, rekla je Skrozza.

Mediji koji su kritički orijentisani prema vlastima nemaju oglašivače, trpe politčke pritiske, nemamo sagovornika sa druge strane, ne daj bože neku insajdersku informaciju, ilustrovala je ona i navela da su kolege već dugo i pod bezbednosnim pritiscima.

Skrozza je rekla da je nezavisno regulatorno telo REM „leglo korupcije, državnog pritiska, crna jama medijske situacije i najveće zlo medijske scene“, dodajući da je svih devet članova izabrano pod političkim pritiskom.

Ona je opisala i kako izgledaju susreti sa sagovornicima u Briselu koji „ozbiljno klimaju glavom“, a onda se sutradan „zdrave sa ljudima koji nam rade o glavi“.

Novinarka Danica Vučenić rekla je da je opozicija u Srbiji devastirana, što svojom zaslugom, što trudom i radom vladajuće stranke, mediji su pod ekonomskim, političkim i pravnim pritiskom, a u sličnoj situaciji su i druge profesije u pravosuđu i obrazovanju.

Naš je posao da budemo na strani građana, na različite načine, rekla je ona o pravosuđu, novinarstvu i obrazovanju, ali to ne možemo da činimo na adekvatan način jer smo devastirani.

Vučenić je rekla da se vlast direktno obraća građanima, a medije počinje da tretira kao opoziciju, pošto je prava opozicija slaba, ne čuje se i ne vidi.

Svaki glas sa druge strane se tretira kao opozicija, pa se sudije i tužioci nazivaju „jurišnicima“, a novinari „izdajnicima i stranim plaćenicima“, ukazala je ona.

Vučenić je dodala da se deo profesije bavi i propagandom.

Prema njenoj oceni, procesi promena je nešto što je ovoj vlasti nametnuto kroz proces pristupanja Evropskoj uniji.

Vlast apsolutno nije zainteresovana šta misli profesija o bilo čemu. Oni su uterani u izmene propisa, rekla je Vučenić i navela da ona ne zna šta stoji iza svega jer vlast zna da EU, kakva god da je, ne može prihvatiti ovakve propise u pravosuđu i medijima.

Ona je ocenila da je potrebna profesionalna sinergija struka koje zavise jedne od druge.

Naučni saradnik Milovan Šuvakov podsetio je na izmene seta obrazovnih zakona iz septembra kojima je smanjena autonomija i uloga univerziteta, poput sastava Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje ili nekadašnjeg Nacionalnog prosvetnog saveta.

Profesor Medicinskog fakulteta Oliver Stojković govorio je o Zakonu o DNK registru, napominjući da je taj akt već usvojen za razliku od ustavnih amandmana ili Medijske strategije, a u njemu nisu predviđeni mehanizmi koji bi onemogućili njegovu zloupotrebu.