U svim zemljama Zapadnog Balkana u kojima je sprovedeno istraživanje, državno finansiranje medija je jedan od najmoćnijih „igrača“ i uzrok urušavanja inegriteta novinarske profesije, distorzije na medijskom tržištu i „meke cenzure“ na novinarske slobode.
Zapaženo je i da se mediji sve više okreću državnom finansiranju, a organi vlasti teško puštaju poluge uticaja na medije. Država vrlo rado koristi taj mehanizam za nedozvoljen uticaj i ima čitav dijapazon transparentnog i manje transparentnog uticaja na medije, ukratko je siže panela „Državno reklamiranje, pravne i praktične posledice na medijske i novinarske slobode u regionu“, na kome su učestvovali medijski predstavnici iz Srbije, Hrvatske, Makedonije, BiH i Kosova.
Usvojene su i smernice i preporuke delovanja u budućnosti, kako bi se stanje koliko-toliko poboljšalo, sa posebnim akcentom na finansiranje medija tokom izbora, odnosno oglašavanja političkih partija u izbornim kampanjama, jer je taj vid finaniranja medija najmanje transparentan.
Nadležne institucije moraju da insistiraju na transparentnosti tokova novca, a nužno je da se one ojačaju kao i medijska regulatorna tela.
DRŽAVA KAŽNJAVA „NEPOSLUŠNE“ MEDIJE: Reklamne kampanje koje se finasiraju iz budžeta ne bi smele da utiču na medije, ali očigledno je da država ima paralelan sistem finansiranja kojim kažnjava „neposlušne“ medije. Kao rešenje predlaže se centralizovana nabavka PR usluga.
Takođe, nužno je da smanjiti diskrecionu moć nosilaca vlasti prilikom sufinansiranja medija, odnosno onemogućiti prekrajanje odluka medijskih komisija. To zahteva razlikovanje podsticanja medijskog pluralizma od prikrivene propagande i nezavisnu evaluaciju projekata, efekata potrošenog novca – šta su građani platili preko budžeta, a šta dobili.
Panelisti smatraju nužnim i uticanje na medije da povećaju transparentnost i kažu iz kojih izvora im dolaze prihodi.
Učesnici panela su konstatovali da država ima širok dijapazon instrumenata uticaja na medije, a to je najčešće preko oglašavanja, odnosno raspodele novca. Glavni su: javne nabavke, javni konkursi, ugovori sa medijskim kućama, reklamiranje iz javnih preduzeća, finansiranje javnih servisa. Posredno, sve – izuzev finansiranja javnih sesrvisa – obavljaju reklamne agencije, koje su svojevrsni filter dotoka novca.
Za četiri godine na troškove javnog obaveštavanja na reprezentativnom uzorku od 124 državna organa, fonda, javna preduzeća, privredna društva sa većinskim džavnim kapitalom, organa lokalne samouprave u Srbiji je potrošeno više od 60,9 miliona evra. Najviše sredstava potrošila su privredna društva s većinskim državnim kapitalom i javna preduzeća. Nešto manje od trećine rashoda čine troškovi oglašavanja u sredstvima javnog informisanja i troškovi za sponzorstva i donacije.
Prema dostupnim podacima u Srbiji ima 1.500 medija i praktično ne postoji način da toliki broj medija preživi godinu, a količina opredeljenog novca za sufinasiranje medijskih sadržaja kroz projekte iz budžeta nije dovoljna za finansiranje polovine. Takođe, ukazano je da su u Srbiji izbori redovni način finansiranja medija.
REKLAMIRANJE I PLURALIZAM: Snežana Trpevska iz Makedonije smatra nužnim jasno razgraničenje između državnog reklamiranja i podsticanja medijskog pluralizma, pošto u postojećim ulovima “vlada korumpira privatne medije”.
U Crnoj Gori, kako je saopšteno, 116 javnih preduzeća nije dostavilo podatke koliko novca izdvaja za medije. Prilikom oglašavanja organa javnog sektora u crnogorskim medijima nema jasnih i konzistentnih kriterijuma raspodele, a dodela sredstava vrši na bazi slobodne procene funkcionera, vrlo često putem neposrednih sporazuma i bez poštovanja procedura propisanih Zakonom o javnim nabavkama. Na ovaj problem su skrenuli pažnju i iz Evropske komisije u Izveštaju o Crnoj Gori za 2015. godinu. Imajući u vidu sve ove probleme zatražene su izmene medijskih zakona, između ostalog i izmene Zakona o medijima.
Tim izmenama je, kako su istakli, potrebno osigurati transparentno oglašavanje državnih institucija, lokalnih samouprava i svih organizacija koje se finansiraju delimično ili potpuno iz budžeta u štampanim i elektronskim medijima. U tom pravcu, predloženi amandmani daju okvir koji obezbeđuje jednake šanse za sve medije, a ograničava diskreciona prava starešina državnih i lokalnih organa da usmeravaju značajna finansijska sredstva prema medijima bez jasnih kriterijuma i procedura.
Vlada Bosne i Hercegovine predviđa budžetski fond na različitim nivoima za finansiranje i javnih i privatnih medija. Ipak, ne postoje jasna pravila na bazi kojih državni organi treba da raspodele budžet između ovih medija. To potvrđuje netransparentnost takve politike i kriteriuma i ovo vodi do nejednakog finansiranja. Takođe, država medijima dodeljuje nepovratne novčane izdatke, bez jasno definiranih kriterijuma ili javnih tendera na koje bi se mediji javljali, ukazali su učesnici iz BiH.
Kosovo je potrošilo 15 miliona evra 2015. godine na oglašavanje, a javna preduzeća su glavni izvor prihoda oglašavanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
