Vlast u glavnom gradu za dve godine izmenila nazive čak 5.000 ulica

Predlozi za ovako masovne izmene najčešće dolaze od gradskih funkcionera i odbornika, a često i od samog predsednika Vučića.

Međutim, malo je onih kojima je jasno najpre odakle proističe takva potreba aktuelne vlasti, zatim zašto se o tome ne pitaju građani i stručnjaci, a konačno i da li će i kakvom konkretnom boljitku doprineti raspoređivanje tolikog broja novih imena po beogradskom asfaltu.

– Nakon dolaska na vlast Srpske napredne stranke nastaje period masovne promene imena ulica bez ikakvog jasnog kriterijuma i sistema. Često se čini da je jedini kriterijum volja predsednika SNS i trenutni propagandni i politički interes vladajuće stranke. Ne menja imena ulica nikakva komisija, već Skupština grada uz prethodnu saglasnost Vlade Srbije, odnosno Ministarstva za upravu i lokalnu samoupravu. A građani se pitaju. I te kako. Na izborima. Posle nema kajanja, bar četiri godine, kaže za Danas Nikola Jovanović, predsednik Centra za lokalnu samoupravu i nekadašnji šef opozicione odborničke grupe u gradskom parlamentu.

Procedura je takva da inicijativu uz obrazloženje Skupštini Beograda može podneti bilo koji pojedinac ili grupa, a pomenuta Komisija, uz tehničke provere kod nadležnih organa, raspravlja i odlučuje da li prihvata predlog.

Nakon odobrenja Ministarstva za lokalnu samoupravu, o njemu konačno odlučuje gradska Skupština, ista ona iz koje inicijative uglavnom i stižu.

Kada su u pitanju poslednji odobreni predlozi, tek će se naknadno odlučivati gde će oni biti upotrebljeni, odnosno kojim će ulicama imena biti zamenjena novim.

Na poslednjem sastanku Komisije odobrena je najpre inicijativa zamenika gradonačelnika Gorana Vesića, “podneta u svojstvu građanina”, da se u Beogradu imenuju ulice princeze Olivere, kneza Pavla Karađorđevića, cara Justinijana Prvog i cara Iraklija.

Zatim predlog zamenice predsednika Skupštine i predsednice navedene Komisije Andree Radulović, “u svojstvu građanke”, da ulice u glavnom gradu dobiju prva žena diplomirana veterinarka Jelka Bojkić Makavejev, prva srpska pripovedačica i romansijerka Draginja Gavrilović i srpska književnica, likovna umetnica i pedagoškinja Kosara Cvetković.

Članovi Komisije usvojili su i inicijativu Centra za razvoj Šajkaške da se imenuje ulica Vožda Đorđa Stratimirovića, komandanta srpske vojske 1848. godine, zatim inicijativu Irene Arsić, da se imenuju ulice po znamenitim dubrovačkim Srbima Ivanu Stojanoviću i Nikši Gradiju, kao i inicijativu gradonačelnika Zorana Radojičića, da se imenuje ulica Vladete Jerotića, srpskog neuropsihijatra, psihoterapueta, filozofa, književnika i akademika.

Najvažnije, usvojena je i inicijativa predsednika Republike da se leva obala reke Save od Brankovog mosta do mosta Gazela nazove Obalom jasenovačkih žrtava. Ipak, u ovom predlogu sporno je to što ta ideja postoji još od 2012, a njen autor nije Aleksandar Vučić, o čemu je Danas već pisao.

Takav predlog dao je patrijarh Irinej, u dopisu poslatom u novembru te godine tadašnjem gradonačelniku Draganu Đilasu.

Istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević iz Inicijative Ne davimo Breograd takvo postupanje vlasti ocenjuje kao „licitaciju želja i partikularnih interesa malog broja ljudi na vlasti, bez jasnih kriterijuma i logike“.

– Promene naziva ulica počele su devedesetih, kada je ključnu promenu izveo Milošević, ukidanjem glavne ulice u gradu Josipu Brozu Titu. Nakon 2000, DOS je nastavio uporno da menja nazive koji su bili povezani sa ličnostima NOB-a i Komunističkog pokreta. Ideološki motiv je ovde bio jasan, i on je bio deo zapaljivog antikomunizma. S druge strane, u izmenama koje sadašnja vlast radi, ja ne vidim nikakvu naročitu logiku ni jasnu ideologiju. Kao i obično, odluke se donose bez mišljenja javnosti, potpuno netransparentno, u krugu nekoliko ljudi. Ova vlast nema jasne kriterijume niti sistemsku ideju, njihova logika je vezana za partikularne pojedinačne, privatne interese i želje, ili za to ko vrši neki pritisak. Kao što su davali ulicu jednom uzbekistanskom pesniku jer je to Uzbekistan tražio, caru Nikolaju jer je to bio ruski pritisak, ili kao što je u prethodnoj vlasti Ažerbejdžan vršio pritisak da imamo spomenik Alijevu, navodi Dimitrijević.

Obrazac je, naglašava on, isti kao i za sve drugo što sadašnja vlast radi, u svim oblastima odlučivanja.

– Imate jednog čoveka i malu grupu ljudi oko njega, koji odlučuju apsolutno o svakoj stvari, ostvaruju neke svoje želje, a da ne konsultuju ni stručnjake ni građane, na isti način na koji su doneli odluku gde će da grade metro ili gondolu. To je licitacija želja ljudi koji imaju moć, a da pritom nema stručnih komisija koje o tome donose bilo kakvu odgovornu odluku, napominje naš sagovornik.

Dimitrijević podseća da su ranije komisije okupljale i stručnjake, što danas nije slučaj. Istina, gotovo je nemoguće saznati sastav Komisije osim imena trenutne predsednice, a izvesno je da članstvo čine odbornici, podrazumeva se, vladajuće većine.

– U tom telu su nekada ipak sedeli uglavnom neki istoričari, sa kojima se možda ne moramo složiti, ali su bar znali da obrazlože iz svoje ideološke pozicije zašto se nazivi menjaju. Danas to nema čime da se obrazloži drugačije nego da “to tako hoće Vučić”. I to je jedino obrazloženje za sve teme u društvu, jedino se ta logika zapaža, kaže Dimitrijević.

Ono što ipak može da se prepozna kao kontinuitet, prema njegovom mišljenju, je namera da se grad „u potpunosti očisti“ od socijalističkog perioda i NOB-a, „i onda će svaka princeza, svaki knez, njegov brat ili sestra dobiti svoju ulicu u Beogradu“.

– Radi se o pokondirenom povratku u neku fantaziju slavne monarhističke prošlosti, zaključuje Dimitrijević.

Ažuriranje Adresnog registra

Opravdanje vlasti za ovako intenzivno preimenovanje ulica je digitalizacija i nacionalni projekat ažuriranja Adresnog registra, koji je otpočeo 2018. Prema njegovoj evidenciji, elaboratom je utvrđeno da postoji potreba za imenovanjem još nešto više od 67.000 ulica u celoj Srbiji. Do sada, veliki broj lokalnih samouprava je završio taj proces i dao oko 28.000 novih naziva ulicama u 78 gradova i opština. Ovde se radi o bezimenim adresama, kojih u Beogradu gotovo da nema, pa nije jasno zašto se menjaju već postojeći nazivi. Dobra strana cele priče je to da građani koji potpadnu pod taj režim, ne plaćaju troškove izmena ličnih dokumenata, mada će svakako morati da troše dodatno vreme na to.

Diletantizam

– Sadašnja diletantska vlast uspela je ulicu koja se zvala po partizanu Veljku Lukiću Kurjaku da preimenuje u ulicu Pavla Jurišića Šturma, ne znajući da dva kilometra odatle, na istoj opštini, već postoji ulica sa njegovim imenom, priča Branislav Dimitrijević.

Još jedan od znalačkih „gafova“ Komisije je onaj kada su 2019. ulici narodnog heroja iz NOB-a Stevana Filipovića u Železniku dali novo ime. Ulica Emila Perške, „zvezde jugoslovenskog fudbala, prvog koji je odigrao 10 utakmica za nacionalni tim u prvoj deceniji njegovog postojanja“, ali i vatrenog pristalicu Ustaškog pokreta, koji je predvodio pobunu 1918. u Zagrebu protiv ujedinjenja SHS. Komisija se posle pravdala saopštenjem da je predlog uzet iz Rezervnog fonda, u kom nije bilo potpune biografije, i hitno donela odluku o vraćanju starog naziva, dok su građani, posebno oni koji u toj ulici žive, sa nevericom komentarisali taj postupak.