Vlast u Srbiji protežira tabloide i pritiska pravosuđe

Kako je istaknuto u izveštaju, hapšenja u Srbiji se uglavnom sprovode na osnovu naloga, ali i precizira da zakon dozvoljava da prođe predugi vremenski period između hapšenja i podizanja optužnice. Kao posebno problematičan aspekt ističe se da ne postoji vremensko ograničenje trajanja pritvora jednom kada se podigne optužnica. Iako se ne zna tačan broj osoba koje su neosnovano bile u pritvoru, Srbija je, navodi se u izveštaju, u periodu između 2014. i 2018. godine platila oko 188 miliona dinara odštete zbog neosnovanog pritvora.

Tu ne staju problemi sa srpskim pravosuđem. Stejt department ističe da iako Ustav Srbije garantuje nezavisno sudstvo, sudovi ostaju podložni korupciji i političkom uticaju. Zakonski okvir ostavlja prostor za nedozvoljeni uticaj na pravosuđe zbog čega su razmere političkog uticaja na sudstvo ocenjene kao problematične. Izveštaj podseća i na praksu najviših državnih zvaničnika da komentarišu istrage i sudske postupke koji su u toku.

Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije ističe da su oni godinama upozoravali na iste probleme u pravosuđu koji su apostrofirani u izveštaju.

– Nedovoljna nezavisnost je jedan od najvećih problema pravosuđa iz kojeg izviru mnogi drugi problemi. Mi se nadamo da postoji volja vlasti da izmenama Ustava ograniči uticaj politike, ali ako pogledate poslednju verziju Akcionog plana za poglavlje 23, bojim se da to nije slučaj, kaže Boljević.

Ona naglašava da bi Narodna skupština morala da, kako je to predviđeno Ustavom, preuzme proces izmene Ustava u oblasti pravosuđa i formira radnu grupu koja bi uvažila stavove struke koja je jednoglasno osudila poslednju verziju ustavnih amandmana.

Stejt department uz konstataciju da Ustav zabranjuje torturu primećuje da policajci s vremena na vreme tuku i maltretiraju pritvorenike sa ciljem da iznude priznanje. U izveštaju Stejt departmenta se podseća na slučaj iz 2017. godine kada je Srbija izručila kurdskog aktivistu Turskoj i pored prigovora Agencije Ujedinjenih nacija protiv torture. Kako je precizirano, korupcija i nekažnjivost policajaca ostaje problem, a posebno je istaknuto da se ne procesuiraju visokopozicionirani policijski službenici.

Kada je reč o medijima, u izveštaju se navodi da napadi na novinare, pretnje, manjak transparentnosti u vlasničkog strukturi i prevelika uloga države ugrožavaju medijske slobode. Oni su podsetili na izveštaj Fridom hausa koji je stanje medijskih sloboda u Srbiji degradirao na parcijalno slobodnu. Primećeno je da nezavisni mediji postoje, ali da imaju mali tiraž. Mnogo popularniji su tabloidi koji, kako se dodaje, često rutinski objavljuju neistinite informacije od kojih je veliki broj usmeren protiv opozicionih političara. Stejt department je preneo podatak Nezavisnog udruženja novinara Srbije koji su u periodu od januara do avgusta 2019. godine izbrojali 85 napada na novinare. Posebno je istaknuto da državno finansiranje medija protežira medije lojalne vlasti i da vladini predstavnici dobijaju mnogo više medijske pažnje od opozicije.

Upravo iz tog razloga, opozicioni Savez za Srbiju je i odlučio da bojkotuje izbore, saopštio je juče zamenik predsednika Stranke slobode i pravde Borko Stefanović.

„Ovakvo stanje jeste jedan od osnovnih razloga zbog kojih cela srpska opozicija bojkotuje aprilske izbore uz zahtev da se građanima Srbije omogući pravo da slobodno biraju. To je moguće ako se formira prelazna Vlada koja treba da spreči pritiske na birače, oslobodi RTS i sprovede fer i poštene izbore po modelu koji je primenjen u Severnoj Makedoniji“, kazao je Stefanović, dodajući da su pre Stejt departmenta slične ocene o stanju ljudskih prava, medijskih sloboda, demokratije i borbi protiv korupcije izneli su Evropska Komisija, Savet Evrope, Fridom haus, Reporteri bez granica…

Bez političkih zatvorenika

Uslovi u srpskim zatvorima umeju da budu oštri u prvom redu zbog prenaseljenosti i povremene fizičke torture, istaknuto je u izveštaju Stejt departmenta. Ipak, primećeno je da se problem prenaseljenosti zatvora rešava izgradnjom novih objekata i širom upotrebom alternativnih sankcija. U Srbiji, dodaje se, nema političkih zatvorenika.