Vlast zainteresovana samo za izbore rektora i dekana

S druge strane, bivša rektorka Beogradskog univerziteta Marija Bogdanović kaže da na ovaj način Vučić želi da uspostavi kontrolu nad univerzitetom.

Praksa da Vlada Srbije kao svoje predstavnike u savete visokoškolskih ustanova postavlja ministre i druge ličnosti aktivne u politici nije nova.

Poslednji put kada su mediji o tome pisali u fokusu je bilo imenovanje ministarki Maje Gojković i Jadranke Joksimović za članice Saveta Fakulteta političkih nauka, a u prethodne dve decenije brojni su primeri političara koji su sedeli u savetima državnih univerziteta i fakulteta.

Pozicija člana saveta visokoškolske ustanove u najvećem broju slučajeva nije plaćena, a tamo gde jeste iznosi su manje –više simbolični. Zašto bi onda ministri, direktori velikih kompanija i drugi prezaposleni pojedinci gubili vreme na fukcijama od kojih nemaju koristi?

Dosadašnje iskustvo pokazuje da su oni najviše zainteresovani za izbore za rektore, tako da je mesto u savetu univerziteta mnogo „unosnije“, nego što je to pozicija u savetu bilo kog fakulteta.

Imali smo priliku u to da se uverimo prilikom poslednjih izbora za rukovodstvo univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, gde je Vlada Srbije promenom svojih predstavnika u savetima doprinela da određeni kandidati dobiju većinu.

Slična dešavanja su zabeležena i Kragujevačkom univerzitetu prošle godine.

Miodrag Popović, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Bogradu u penziji, koji je bio i prorektor Univerziteta u Beogradu i dekan ETF-a kaže za Danas, da predstavnici Vlade u savetima fakulteta ne mogu da imaju presudan uticaj jer su u manjini. Međutim, ako su fakulteti izrazito podeljeni njihovi glasovi mogu imati prevagu pri izboru dekana, koga formalno bira Savet.

– Na mom fakultetu Nastavno-naučno veće utvrđuje jednog kandidata za dekana i predlaže ga Savetu, a ima primera da više kandidata dođe do Saveta, što je bilo prilikom poslednjih izbora za rektora Univerziteta u Beogradu. Na ETF-u je uloga predstavnika osnivača u Savetu uglavnom bila pozitivna, sem perioda od 1998. do 2.000, ali su tada na snazi bili drugačiji zakoni. Generalno, njihov uticaj je mali, ali mogu da budu povratna sprega između vlasti i fakulteta da se nešto pomogne fakultetu – kaže Popović.

Profesor Hemijskog fakulteta u penziji Živoslav Tešić ističe da je u sazivu Saveta UB kojim je ranije predsedavao bilo više ministara, među kojima su Zorana Mihajlović, Nikola Selaković i Petar Škundrić. Jedino je Škundrić redovno dolazio i učestvovao u radu Saveta, ali Tešić kaže da ga nije doživljavao kao „spoljašnjeg“ člana, već kao čoveka sa Univerziteta.

Tešić smatra da je loše rešenje da se za članove Saveta postavljaju ministri, jer niti su zainteresovani za rad Univerziteta, niti imaju vremena da dolaze zbog previše obaveza.

Priseća se da je Zorana Mihajlović prisustvovala samo jednoj ili dvema sednicama.

– Nikola Selaković je u to vreme bio asistent na Pravnom fakultetu i čak bio stipendista jedne od zadužbina Univerziteta u Beogradu, i vi ga imenujete u Savet, a on ne dolazi na sednice. Iz svog iskustva mogu da kažem da ministri nisu „žarili i palili“ na Univerzitetu, već je glavni problem bio što nisu dolazili i imali smo problem da obezbedimo kvorum. Na velikom broju fakulteta Vlada ne imenuje svoje predstavnike u savete i taj problem postoji godinama. Dešava se da neki završe mandat i nastave da dolaze na sednice jer Vlada nije izabrala nove članove – kaže Tešić i napominje da se, u vreme kada je bio dekan Hemijskog fakulteta, predstavnici osnivača u Savetu nisu mešali u rad Fakulteta.

Na pitanje zašto oni koji su na visoki položajima u vlasti onda pristaju da budu članovi organa upravljanja visokoškolskih ustanova, Tešić kaže da je to pitanje za njih, ali mu se čini da je to „za slučaj da nešto treba da se uradi“.

Da su mnoga mesta u savetima fakulteta upražnjena potvrđuje i Miodrag Popović.

– Vlasti je teško da nađe ljude koji će biti voljni da svoje vreme posvete nečemu za šta nisu preterano zainteresovani, a ne dobijaju nikakvu finansijsku nadoknadu. I onda dođe do toga da postave nekog ko mora da prihvati, a posle se ne pojavljuje i pravi problem s kvorumom – ističe Popović.

Nekadašnja rektorka UB Marija Bogdanović veruje da postavljanjem Suzane Vasiljević, kao i ministarki Gojković i Joksimović, Vučić želi da uspostavi kontrolu nad univerzitetom i da zna šta se iznutra radi.

Na taj način se, kako kaže, polako uništava autonomija univerziteta, a vlast pretpostavlja da će se ostali članovi saveta drugačije ponašati ako u njihovim redovima sede i ličnosti poput pomenutih.

Bogdanović navodi i primer Aleksandra Martinovića, koji je pored toga što je bio narodni poslanik, imao sedam funkcija.

Svojevremeno je Nemanja Šarović, u vreme dok je bio poslanik SRS, zamerio Martinoviću gomilanje funkcija, kada mu je Administrativni odbor Skupštine Srbije dozvolio da bude član Saveta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, na šta je Martinović rekao da je reč o neplaćenoj funkciji.

U organi upravljanja ovog univerziteta je, recimo, i funkcioner Srpske liste Goran Rakić.

Na pitanje kakav je bio odnos Saveta UB u vreme kada je bila rektorka Marija Bogdanović kaže:

– Nismo ih osećali, ali to je bilo vreme entuzijazma, nade, slaganja. Kao rektorka nisam imala problem jer smo odluke na Nastavno-naučnom veću Univerziteta gotovo jednoglasno donosili. Međutim, stalno smo se opirali tadašnjem ministru Gaši Kneževiću i pomoćnici ministra Srbijanki Turajlić koji su nas neprestano preslišavali, jer se u to vreme radio novi zakon i trebalo je preko noći uvesti Bolonjsku deklaraciju, a nismo imali uslova. Pošto ništa nisu mogli da nam nametnu stalno smo sa njima bili u sukobu. Ali tadašnji Savet Univerziteta nam se nikad nije mešao, niti je nešto od nas zahtevao – priseća se Bogdanović.

Istaknute ličnosti

Prema Zakonu o visokom obrazovanju, Savet visokoškolske ustanove je organ upravljanja i čine ga predstavnici ustanove, studenata i osnivača. Sa ustanove se delegira 55 odsto članova, predstavnici osnivača čine 30 odsto, a predstavnici studenata 15 odsto. Kada je reč o visokim školama strukovnih studija, u savetu predstavnici visokoškolske ustanove čine 45 odsto članova, osnivača 40, a studenata 15 odsto.

Iako zakon propisuje da Vlada za svoje predstavnike u organu upravljanja imenuje iz reda „istaknutih ličnosti iz oblasti nauke, kulture, prosvete, umetnosti i privrede“, u praksi se to pravilo često krši. Jedino ograničenje je da za člana ne može biti postavljeno lice zaposleno u toj visokoškolskoj ustanovi ili u organu uprave nadležnom za oblast obrazovanja, odnosno nauke. Među nadležnostima saveta najinteresantnija je da on bira i razrešava rektora, dekana i direktora visoke škole.

Suzana Vasiljević bez komentara

Suzana Vasiljević nije juče želela za Danas da prokomentariše ostavku koju je zbog njenog imenovanja u Savet FDU podneo profesor tog fakulteta Janko Baljak na mesto člana Saveta Univerziteta umetnosti i člana Umetničkog veća FDU.

Biljana Srbljanović, takođe profesorka na tom fakultetu, na svom Fejsbuk profilu je, komentarišući Baljakovu ostavku, između ostalog napisala da mesto u Savetu FDU nije plaćeno i da je „broj članova izvan Fakulteta manji od neophodne većine da nam nešto nametne u našoj instituciji“.

„Na tom mestu smo imali, npr. Žiku fakin Ajdačića godinama ili bizar spektakl u vidu Vilibalda Erića, pa niko nije podnosio ostavke na bilo koje mesto u sklopu FDU-a. Sa Ajdačićem smo imalli ozbiljne muke, jer je pretendovao da nam nešto odredjuje, ali je tu, srećom, naišao na ozbiljni otpor i svodjenje na pravu meru, putem, izmedju ostalog  i mene…. Sa Erićem (sada zvezdom opozicionog Tvitera, tada bliskim prijateljem porodice Vučić) bilo je mnogo teže – zbog njegovog neobrazovanja i tadašnje ozbiljne veze sa vrhom države, koja je posle pukla, pa je on prešao u opoziciju. Ovo je digresija. Hoću reći, imali smo razne bezvredne, loše, idiotske, bezobrazne i neprihvatljive predstavnike države u Savetu oduvek. Ova dvojica koje spominjem su bili u poslednjem sazivu, pre samo nekoliko godina, ali niko zbog njih nije podnosio ostavke ni na šta“, napisala je Srbljanović.