Vlast zataškava opasnost od otrovnog dima iz Vinče

Međutim, kolika je ta opasnost, koliko je svaki građanin ugrožen, ne možemo da znamo i nećemo saznati, jer nemamo informacije o sadržaju tih isparenja, o koncentraciji štetnih jedinjenja. To je najkritičnije u ovoj priči i moralo bi hitno da se promeni, kaže za Danas Aleksandar Macura iz RES fondacije, u drugoj nedelji gašenja požara koji je izbio na deponiji u Vinči.

On dodaje da je deponovanje otpada kao koncept samo po sebi upitno a kamoli ovako nesanitarno deponovanje, pa je informisanost građana tu od ključnog značaja.

– Kada se dešavaju ovakvi akcidenti moramo da budemo informisani da bismo procenili zdravstvenu opasnost, i kako bi reagovali na odgovarajući način. Mi to nismo i to je nedopustivo za nadležne institucije, ponavlja Macura.

RES fondacija objavila je na svom sajtu izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (SZO) po kom je Srbija, nevezano za poslednji incident na vinčanskoj deponiji, prva u Evropi po broju umrlih ljudi od posledica zagađenog vazduha.

Kako je u izveštaju navedeno, više od 6.000 smrtnih slučajeva godišnje pripisuje se zagađenju vazduha u Srbiji, a trećina premine u Beogradu.

Te alarmantne podatke potvrđuju i rezultati istraživanja Globalnog saveza za zdravlje i zagađenja, koji kažu da je Srbija prva u Evropi po broju preuranjenih smrti od posledica zagađenja.

– Izveštaj koji daje beogradski ogranak SZO odnosi se na takozvano tradicionalno zagađenje i smrtnost usled tih, redovnih faktora uticaja, koje uključuje i čestice. Međutim, ovo što se sada događa u Vinči je akcident, to je posebna priča i SZO se nije bavila procenom te vrste. Problem je što emisije požara sa deponije sadrže materije koje se ne mere rutinski, dioksini, furani i druga jedinjenja koja se sada oslobađaju su potpuno druga vrsta zagađenja, opasnijeg na kraće vremenske periode. Sigurno je da su aktuelna isparenja štetna po zdravlje, a koliko, ne merimo pa ne znamo. Kada bi se i to merilo, a SZO uzela i te emisije u obzir, rezultati istraživanja bi verovatno bili još alarmantniji, navodi Macura.

Kako dodaje, jedinjenja poput već pomenutih dioksina i furana, nigde se ne mere regularno i rutinski.

– Koliko znam, imali smo laboratoriju u Gradskom zavodu za javno zdravlje, koja je bila opremljena da vrši tu vrstu merenja. Međutim, ne znam da li je ona i dalje u funkciji. A možda su merenja i rađena, a da mi građani to ne znamo, jer nisu objavljeni rezultati, dodaje naš sagovornik.

Dubravka Galić iz Odbora za ekologiju Stranke slobode i pravde (SSP), iako smatra da do požara nije smelo da dođe, te da je on mogao da se izbegne, ipak kao mnogo problematičniju vidi činjenicu da se prave informacije zataškavaju i kriju od građana.

– Najpre, sigurno je da deponija de facto nije pravilno tretirana, pa je i došlo do požara. Došlo je do smene nad upravljanjem deponijom, a mi zbog toga svedočimo zataškavanju i prebacivanju odgovornosti i krivice između Grada Beograda i novih privatnih partnera. Vlast i ovaj put karakterišu neodgovornost, nemar, nestručnost i bahato ponašanje, jer vidimo da je osim Vinče gorela i deponija u Novom Sadu, u Topoli gori već četiri dana. Taj nemar i nestručnost u rukovođenju na svim nivoima praktično dovodi do toga da imamo katastrofalno stanje životne sredine, vode, zemljišta i vazduha, da će biti veoma teško sve ovo do čega je ova vlast dovela, i sanirati, navodi Galić za Danas.

Ona podseća i da javnost dobija informacije da je vazduh zdrav, dok se prećutkuju činjenice koje je struka govorila, da su materije koje udišemo kancerogene, te da nećemo znati čak ni kolike su i koje su posledice ovog požara.

– Razgovarala sam sa poznavaocima problema i struka je ogorčena. Pitala sam koja je preporuka za građane, i dobila odgovor da je najpametnije da se ljudi sklone, evakuišu, odu iz grada. Građani su mogli da se informišu samo preko društvenih mreža, i da se tamo ljudi nisu toliko pobunili, mi ne bismo ni znali šta se dešava. To nekonsultovanje i ignorisanje struke već je ustaljeni manir ovih devet godina sadašnje vlasti, a struka je u ovom slučaju predlagala čak i evakuaciju pojedinih delova grada. Vlast nije govorila ljudima koji su delovi grada najugroženiji, zbog vetra i atmosferskih prilika, kako da se ponašaju, kako da se zaštite. Građani su, u dane kada je zagađenje bilo najveće, šetali gradom, nisu ni znali šta je to što udišu, podseća Galić.

Galić dodaje da bi svakako trebalo pokrenuti pitanje odgovornosti za nastali požar, kao i u svakom slučaju kada je rezultat ugroženo zdravlje građana ili uništavanje životne sredine.

– Ne mogu da upirem prstom, ali ja bih odgovornost tražila od gradske vlasti, jer nisu smeli tako da ugroze zdravlje Beograđana, niti tako nesavesno da predaju deponiju „Beo čistoj „, konstatuje Galić.

Kako vazduh ubija

Prevremeno godišnje umre 175 ljudi na sto hiljada stanovnika usled zagađenja kome je izloženo, navodi se u istraživanju SZO, a prema podacima iste organizacije iz 2017. zbog zagađenja je umrlo 12.317 ljudi od kojih je za 9.902 smrtonosan bio zagađen vazduh. Kao posledica zagađenja, umire se od bolesti srca i moždanog udara, a četvrtina ugroženih umrla je zbog karcinoma i posledica drugih bolesti pluća.

NADA: Kolika je šteta po zdravlje građana

Koalicija Nacionalno-demokratska alternativa (NADA) uputila je pitanja Vladi Srbije, Ministarstvu zaštite životne sredine i gradskim vlastima Beograda koja se tiču štete načinjene požarom na deponiji Vinča i njenog uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu, saopštila je ta koalicija. Koalicija traži odgovore na pitanja koliko iznosi procenjena emisija policikličnih aromatičnih ugljovodonika, dioksinskih i furanskih derivata sa deponije tokom trajanja požara, ali i kolika je emisija u različitim delovima grada Beograda koja je nastala kao posledica požara. Predstavnike Koalicije zanima kolika je procenjena šteta po životnu sredinu, a koliko šteta po zdravlje građana. D. D.