Osnivačica Gayten-LGBT Agata Milan Đurić kazala je danas da se vlasti koriste mehanizmima iscrpljivanja da bi osobe sa trans identitetom odustale od borbe za svoja prava i navela da je „diskriminacija ogromna i da te osobe žive u stalnom strahu i ne uključuju se u procese političkog odlučivanja“.
Kako je Đurić kazala novinarima na današnjem skupu u Beogradu, Srbija „prednjači u striktnosti i agresivnosti kada se radi o iskoračavanju osoba iz rodnih uloga koje predstavljaju najveći tabu u društvu“.
„Diskriminacija je ogromna, bukvalno od trenutka rođenja“, rekla je Đurić i navela da je Srbija „patrijarhalno i konzervativno društvo“.
Ona je navela da je nasilje ogromno i da „što idete više u ruralnije krajeve Srbije, to je neprestani strah, kao i psihičko i fizičko nasilje veće“ i da osobe sa transrodnim identitetom žive u izolaciji i stalnom strahu.
„Ja sam kao transrodna osoba od malena, svakodnevno trpela pretnje klanjem, fizičkim, mentalnim i seksualnim zlostavljanjem i neke od tih pretnji sam i doživela, odnosno bile su realizovane“, izjavila je Đurić i dodala da se sa ovim pretnjama suočavaju i druge transrodne osobe.
Đurić je kazala da je siromaštvo osoba sa trans identitetom vid socijalnog i ekonomskog nasilja i da je ono ogromno.
„Nema uopšte uključivanja transrodnih osoba u procese kada se odlučuje o pitanjima koja se tiču ovih osoba“, ocenila je Đurić i dodala da su do sada učestvovali u javnoj diskusiji, ali da ih ne uključuju u rad nadležnih tela i pored njihovog insistiranja.
Govoreći o protestima protiv vlasti koji se održavaju subotom u Beogradu, ali i drugim mestima u Srbiji, ona je navela da su organizatori bili dužni da se izvine, ograde i osude napad na Prajd info centar tokom jednog od protesta u Beogradu prošle godine.
„Povukle su se mnoge LGBT+ organizacije sa tih protesta, upravo zbog toga što nekima nije problem da masa viče ‘Vučiću p*****’ i napada Prajd info centar“, rekla je Đurić.
Ona je navela da „smatra da treba da da doprinos borbi protiv ovakvog sistema, ali sa druge strane su tu osobe koje su nju proganjale, kao što su ‘Dveri'“.
Član pravnog tima Gayten-LGBT Saša Lazić kazao je da je novim Zakonom o matičnim knjigama koji se odnosi na promenu pola napravljen „određen pomak jer je do sada bila obavezna sterilizacija i operacija kao uslov za promenu pola“ a „to sve osobe ne žele“.
On je rekao da se promena pola sastoji od tri koraka koji podrazumevaju odlaske kod psihijatra, zatim endokrinologa i na kraju same operacije.
Profesorka medicinskog prava Jelena Simić kazala je da do 2011. godine nije postojao propis koji se ticao osoba sa trans identitetom i da su lekari u Srbiji „zakazali iako su oni pre 30 godina bili ‘perjanica’ kada se radilo o transrodnim osobama“.
Simić je navela da je jedini endokrinolog Svetlana Vujović na Kliničkom centru Srbije, koja je ujedno i predsednica Republičke komisije za transrodna stanja.
„Ako imate samo jednog endokrinologa u celoj zemlji, probajte da zakažete termin u državnoj ustanovi“, rekla je Simić i dodala da postoji samo jedan dan nedeljno za osobe sa trans identitetom.
Ona je kazala da je važno osobama da izvade izvod iz matične knjige rođenih da bi mogle da ostvare „osnovna prava, kao što je zdravstveno osiguranje, zaposlenje, školovanje ili mesečna karta za javni prevoz“.
Navela je i da je „nedopustivo da ne postoje sastavljene ‘liste čekanja’ za operacije'“ i da je „loše to što domaći lekari ‘sakupljaju plodove’ u inostranstvu, a ne pomažu svojim građanima“.
Ona je kazala da su organizacije pripremile i novu verziju modela Zakona o rodnom identitetu, koji predviđa da se osobi prizna pravo na rodni identitet i da ona sama može da ga izabere.
Od 1. januara stupio je na snagu Pravilnik o načinu izdavanja i obrascu potvrde nadležne zdravstvene ustanove o promeni pola kojom se određuje koja dokumentacija je potrebna da bi osoba zakonski promenila oznaku pola u ličnim dokumentima.
GAYTEN – LGBT je još krajem decembra prošle godine izneo zamerke na ovaj pravilnik da je neophodno izvršiti depatologizaciju trans identiteta i da nalazi psihijatra i endokrinologa pored patologizacije još i usporava izdavanje ličnih dokumenata.
Dodaje se i da neke transrodne osobe zbog rizika od negativnog uticaja na zdravlstveno stanje nisu u mogućnosti da se podrvgnu hormonskoj terapiji.
Svetska zdravstvena organizacija bi u maju 2019. u Ženevi trebalo da usvoji dokument u kome se navodi da „transrodnost nije mentalno oboljenje“ i koji obavezuje sve članice da ga primene do 2022. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.