Vlasti ne rade dovoljno na integraciji Roma

U prilog ovome ide izveštaj o radu romskih zdravstvenih medijatorki Ministarstva zdravlja koje su tokom rada u romskim naseljima od 2008. prikupile podatke o 140.408 Roma i Romkinja (45.474 žena, 42.339 muškaraca i 50.754 dece) u 59 jedinica (od ukupno 161). Procenjuje se da u 120 jedinica lokalne samouprave postoje romska naselja sa više od 15 kuća, odnosno sa najmanje po 100 stanovnika – ističe za Danas Slavica Vasić iz Romskog ženskog centra „BIBIJA“.

Naša sagovornica podseća da je Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije uz podršku Misije OEBS tokom 2013. distribuirala kratak upitnik lokalnim samoupravama i na taj način prikupila informacije o procenjenom broju Roma, koji iznosi 279.338 osoba, dakle gotovo duplo više od zvaničnog popisa iz 2011. godine.

– Nalazi sa terena jasno ukazuju da su Romi i Romkinje, žitelji romskih naselja, izolovani na rubovima grada i socijalno isključeni najdosledniji čuvari nacionalnog identiteta. Etnička mimikrija nije nepoznata činjenica i nije nužno negativna. No, ako je nasilna i ako su stereotipi i predrasude, a neretko i otvorena diskriminacija, prema nekoj društvenoj grupi toliko izraženi, ne treba da čudi značajan broj Roma i Romkinja koji se ne izjašnjavaju kao pripadnici romske zajednice – ukazuje Vasić.

Prema njenim rečima, ne postoje dovoljno jasni i sistematizovani podaci o socijalno-ekonomskom položaju Roma i Romkinja.

– Prikupljanje podataka o ostvarivanju ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, među kojima su pravo na rad, na stanovanje, na socijalnu zaštitu, na obrazovanje i zapošljavanje, od suštinske je važnosti za proces unapređenja pristupa ovim pravima za sve, naročito za Romkinje koje su, prema većini izveštaja, jedna od najosetljivijih društvenih grupa. Zabrinjava što su uočljive razlike između ekonomske aktivnosti Roma, posebno Romkinja i ostale populacije, jer se promene u ekonomskim strukturama romskog stanovništva u odnosu na ukupno stanovništvo nisu odvijale istim smerom i intenzitetom – navodi Danasova sagovornica.

Kako dodaje, grupisanjem prema zanimanjima koja obavljaju može se sagledati i profesionalna struktura Roma i Romkinja, koja predstavlja jedno od osnovnih ekonomskih, ali i ličnih obeležja „jer ono najčešće određuje visinu zarade, a samim tim i ekonomski i socijalni status“.

– Očigledno je da su najzastupljenija zanimanja ona koja ukazuju na profesionalnu i socijalnu inferiornost Roma i Romkinja, direktno uslovljena obrazovnom strukturom. Uočljiva je polna diferencijacija kod aktivnih Roma i Romkinja koji obavljaju neko zanimanje, pri čemu muškarci čine 77,5 odsto, a žene 22,5 odsto, što predstavlja znatnu razliku u odnosu na nacionalni nivo, gde muškarci čine 58 odsto, a žene 42 odsto od ukupno aktivnih koji obavljaju zanimanje – objašnjava Vasić.

Kao jedan od značajnih uzroka ovog, dodaje, krajnje nezavidnog položaja romskih žena, svakako je rano stupanje u brak, rađanje i materinski status, kao i nivo obrazovanja.

– Najzad, prema podacima o ekonomskoj aktivnosti Roma i Romkinja u Republici Srbiji može se zaključiti da je u međupopisnom periodu značajno opao procenat zaposlenih Roma i Romkinja i to za šest odsto – naglašava naša sagovornica. Upitana da li će to što je Vlada Srbije objavila nacrt novog akcionog plana za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, i to sa devet meseci zakašnjenja i aktivnostima kojima će većina sredstava biti obezbeđena u programima resornih ministarstava, pomoći da se promeni položaj Roma i Romkinja u Srbiji, Vasić odgovara odrečno.

– Smatram da ova vlada kao i prethodne ne radi dovoljno kako bi se Romi integrisali u društvo. Socijalno uključivanje Roma i Romkinja ključno je sa stanovišta poštovanja osnovnih ljudskih prava, ali bi doprinelo i ukupnom ekonomskom razvoju, jer romska zajednica predstavlja rastući deo učeničke i radno sposobne populacije – prosečna starost Roma i Romkinja iznosi 25 godina, dok je prosek na nivou EU 40 godina – ukazuje Vasić.

Danasova sagovornica kao poseban izdvaja činjenicu da devojčice napuštaju školovanje i zasnivaju porodice između 15. i 19. godine.

– Čak 43 odsto devojčica romske nacionalnosti u ovom uzrastu prekida školovanje radi udaje. Kod devojčica iste dobi u opštoj populaciji ovaj procenat je četiri odsto. Posledice isključenosti iz obrazovanja utiču na konkurentnost Romkinja na tržištu radne snage – udeo nepismenih u ukupnoj romskoj populaciji starijoj od devet godina sa 15 odsto i dalje je iznad nacionalnog proseka od dva odsto. Preko jedne trećine Roma i Romkinja – 34 odsto nema završenu osmogodišnju školu – zaključuje Slavica Vasić.

Maloletnički brakovi

„Zajednički imenitelj svih uzroka maloletničkih brakova je siromaštvo i socijalna isključenost, a međusobna povezanost niza uzročnih faktora čini teško raskidivom mrežu patrijarhalnih odnosa, neravnomerne raspodele moći, kontrole ženskih tela i njihove seksualnosti, rodne stereotipe i predrasude. Ekonomska zavisnost žena u već siromašnoj porodici smanjuje njen uticaj u porodici. Prihvatanje tradicionalnih praksi zasnovanih na stereotipima o seksualnosti i ulozi žena u društvu doprinose rasprostranjenosti maloletničkih brakova. Rodno zasnovana diskriminacija, strukturna nejednakost, siromaštvo, nedostatak obrazovanja, prihvaćene kulturološke prakse, neadekvatni institucionalni odgovori na maloletničke brakove i mnogi drugi faktori doprinose pojavi i održavanju prakse dečjih brakova. U Srbiji je ove godine formirana Nacionalna koalicija za sprečavanje dečijih brakova, kojom predsedava Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije“, ukazuje Vasić.