Kao nacija sa najmnogobrojnijom muslimanskom populacijom Indonezija svake godine šalje većinu vernika u Meku. Jedan od deset vernika koji odlaze na hadžiluk u Meku svake godine su iz Indonezije.

Sudeći po listama čekanja odlazak čini se da odlazak nije jednostavan i zahteva veliko strpljenje. Više od 1,2 miliona vernika trenutno se nalaze na listi čekanja za odlazak u Meku čime je ova zemlja ispunila kvotu za narednih šest godina. Ako ovaj sve duži spisak svedoči o rastućoj odanosti Indonežana veri, istovremeno on postaje izvor jedan do večitih problema – korupciju.

Vladini zvaničnici i političari zloupotrebljavaju novčane depozite ljudi koji su na listi čekanja, a koji iznose gotovo 2,4 milijarde dolara, navode antikorupcijske grupe. Imajući u vidu da se aranžmani za odlazak u Meku često ugovaraju preko vlastima prijateljski nastrojenih turističkih agenata i poslovnih saveznika, državnim zvaničnicima pruža se mogućnost da eksploatišu zahtevima što im olakšava da „pune svoje džepove“, kažu predstavnici antikorupcijskih agencija. Korupcija, kažu oni, je doprinela brojnim žalbama vernika o lošim smeštajima u Saudijskoj Arabiji te ugostiteljskim uslugama. Često se događa da na pola putovanja ostanu bez hrane.

Nacionalni parlament i zvaničnici Ministarstva za religiju nedavno su počeli da se dogovaraju o ceni za ovogodišnji hadžiluk, nakon mnogobrojnih pritužbi da su neki poslanici i birokrate, koje često nazivaju hadži mafija, pristali da podele 2,8 miliona dolara mita od ministarstva. Poslanik i inače član parlamentarne komisije koja nadgleda sektor religije Muhamad Bagovi kaže da se još ne može dokazati postojanje hadži mafije. „Imajući u vidu sve indikacije, može se reći da sve ima smisla“. Parlamentarni lideri i zvaničnici kabinete negiraju postojanje korupcijske optužbe. Abdul Gafur Davahir, visokorangirani zvaničnik u odseku ministarstva za religiju zaduženom za hadžiluk, kaže da su antikorupcijske grupe pogrešno interpretirale procedure i rukovanje novcem od depozita. On kaže takođe da su oni pogrešno izračunali cenu avio prevoza do Saudijske Arabije te neopravdano porede indonežansku upravu za hadžiluk sa Malezijom, gde vernici plaćaju manje a dobiju bolju uslugu. „Uvreženo je mišljenje u javnosti da u zemlji vlada visoka stopa korupcije“, kaže Davahir negirajući postojanje hadži mafije i naglašavajući da je ministarstvo „u potpunosti čisto“.

Zvaničnici ministarstva i poslanici ukazuju da je cena za ovogodišnji hadžiluk, zakazan za sredinu novembra, snižena za 80 dolara i iznosi 3,342 dolara. Međutim, sve antikorupcijske grupe tvrde da bi bez korupcije i lošeg rukovođenja cena bila i do nekoliko stotina dolara niža.

Prema indonežanskoj grupi Korupcija voč na spisku za Meku vrlo često se nalaze poslanici i njihovi rođaci, dok samo određene putničke agencije i biznismeni povezani sa političkom elitom dobijaju ugovore za transport i ketering. U Zamenu za to, poslanici ne dovode u pitanje rad Ministarstva za religiju niti proverava kako se upravlja novčanim depozitima. „Zašta se taj novac koristi, nikada ne znamo“, kaže Ade Iravan, istraživač iz Korupcija voča. „ To je novac građana, vernika“.

Indonežanska verska privatna organizacija Rabitah, koja već duže vreme traži reformisanje uprave za hadžiluk, kaže da ministri i poslanici obično pregovaraju daleko od očiju javnosti kako bi što bolje sakrili svoje malverzacije.

Prema navodima saudijskih vlasti, 211.000 Indonežana doći će ove godine u Meku, od čega će njih 17.000 otići u hadžiluk u sopstvenom aranžmanu koji je nekoliko puta skuplji od državnog paketa od 3.342 dolara. To je inače suma, koja obično od vernika zahteva dugogodišnju štednju ili prodaju neku pokretnu ili nepokretnu imovinu.

Potencijalni hodočasnik mora da položi depozit od 2.500 dolara kako bi se prijavio za hadžiluk, čime on efektivno pozajmljuje Ministarstvu sumu sve dok ga, obično šest godina kasnije, ne pozovu da je došao na red za hadžiluk. Svakog meseca, sudeći prema podacima Ministarstva za religiju, registruje se između 15.000 i 20.000 ljudi za hadžiluk, put koji je obavezan za svakog fizički i psihički sposobnog muslimana.

Jan Imron (38), vlasnik turističke agencija koja je od 1998. do 2006. nudila privatne ture za hadžiluk kaže da porast interesovanja takođe doveo do prenaglašavanja poslovne strane hadžiluka. Turističke agencija sa političkim vezama i ogromnim kapitalom niču kao pečurke, kaže Imron. „Možda je u početku sve imalo religijsku notu. Sada je biznis u prvom planu“, dodaje on.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari