Preliminarni rezultati parlamentarnih izbora održanih u petak u Iranu pokazuju da su u vođstvu fundamentalisti, koji se smatraju glavnim rivalima predsednika države Mahmuda Ahmadinežada. Ipak, iranski analitičari tvrde da je preuranjeno govoriti o velikom porazu kandidata odanih šefu države i naglašavaju da nije jasno koliko će poslaničkih mesta u parlamentu, koji ima 290 članova, pripasti njegovim pristalicama.
Procenjuje se da kandidati u preko 30 izbornih jedinica nisu dobili više od 25 odsto glasova, koliko je potrebno za pobedu, zbog čega će građani u nekim delovima države ponovo izaći na birališta. Iranski predsednik je izgubio naklonost dela glasača kada je prošle godine odlučio da ospori vlast vrhovnog verskog lidera, ajatolaha Ali Hameneija, čija reč se smatra neprikosnovenom, što je izazvalo borbu za vlast bez presedana.
Prema preliminarnim rezultatima, najveći broj glasova dobio je Front ujedinjenih fundamentalista, koalicija koja okuplja umerene i konzervativno nastrojene pristalice ajatolaha Hameneija, dok je drugo mesto pripalo Frontu za stabilnost Islamske revolucije, koji se smatra najradikalnijom grupom na iranskoj političkoj sceni. Nezavisni kandidati su pobedili u pojedinim manjim izbornim jedinicama, ali postoji sumnja da su to zapravo Ahmadinežadove pristalice koje kriju svoje pravo opredeljenje.
„Nije jasno da li je Ahmadinežad doživeo težak poraz ili ne“, rekao je iranski analitičar Amir Mohebian, prenose svetske agencije. Predstavnik Fronta ujedinjenih fundamentalista Hamid Reza Taragi tvrdi da će u novi saziv parlamenta ući oko 40 kandidata naklonjenih šefu države, koji bi mogli da oforme koaliciju sa nezavisnim poslanicima. Inostrani mediji javili su da je predsednikova sestra, Parvin Ahmadinežad doživela poraz na izborima u njihovom rodnom gradu Garmsaru. Mada takav ishod predstavlja udarac za šefa države, komentatori nisu iznenađeni, budući da je ona vodila slabu kampanju u konzervativnoj izbornoj jedinici gde žene po pravilu ne ostvaruju dobre rezultate.
Režim u Teheranu navodi da je glasalo najmanje 65 odsto birača, iako su reformisti bojkotovali glasanje, nazivajući ga besmislenim. Parlamentarni izbori održani u petak bili su prvo nadmetanje iranskih političara od predsedničke trke pre tri godine, koja je vodila ka široko rasprostranjenim protestima protiv Ahmedinežadovog režima. Opozicioni Zeleni pokret je tada tvrdio da je ponovni izbor Ahmadinežada za predsednika rezultat izborne prevare. Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Vilijam Hejg izjavio je da ni najnoviji parlamentarni izbori u Iranu nisu bili slobodni.
„Režim u Teheranu je predstavio glasanje kao test lojalnosti, umesto da pruži šansu građanima da slobodno izaberu svoje predstavnike“, rekao je Hejg. S druge strane, portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Ramin Mehmenparast ocenio je juče da se Britanija „upliće u unutrašnje stvari Irana jer je neprijatelj Teherana“.
„Preporučujemo britanskim vlastima da ne ponavljaju greške iz prošlosti i poštuju izbor iranskog naroda“, rekao je Mehmenparast.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
